Rain | [m.yg & p.jm]✔

V

"Septembar 6, 2016. godine

Pozvao me je na kafu. Smešno, nije li? Nisam želeo da ga odbijem, ali nije mi dao ni mogućnosti za tako nešto. Rekao je: 'Pozvaću te na kafu i ti ćeš pristati'.
Namjoon mi je dao slobodan dan. Ne znam zašto, ali mi je sve ovo jako sumnjivo.

Ono što mi je Mina ispričala nikako neću zaboraviti. Ali, zbunjen sam.

Do sledećeg pisanja,
Jimin"

***

Yoongi je već duže vreme stajao ispred ogledala birajući odgovarajuću kombinaciju za današnji 'sastanak'.

Prislonio je crnu majicu na grudi osuđujući sopstveni izbor. Dan je bio i suviše sunčan za crnu kombinaciju. Nezadovoljno je bacio komad odeće na krevet.

Već je deset sati ujutru. Mladić kose boje vedrog neba shvatio je da će, ako ne požuri, zakasniti. S toga, odlučio je da će ipak obući svetle farmerke i plavu majicu.

"Nije loše...", pomislio je pogledavši se u ogledalo po poslednji put pre nego što je napustio prostoriju.

Osetio je jače otkucaje svog srca nego inače. Bilo je vreme da krene.

***

U kafić je stigao dvadeset minuta pre dogovorenog vremena, tako da je seo za svoj omiljeni sto. Bilo mu je drago što se prvi pojavio, ali ipak, bio je užasno nervozan. Gledajući unaokolo, ugledao je Jina koji je, kao i obično, skoro svakog dana tu - od ujutru do uveče.

Bacio je pogled na staromodni sat koji se nalazio iznad šanka. Nervozno je lupkao nogom o pod očekujući da se Jimin pojavi svake sekunde.

"Čemu tolika nervoza?", upitao je nasmejani Jin stvorivši se ispred Yoongija.

Yoongi se trgao pogledavši ga. Crnokosi je zračio nekom energijom koju drugi nije mogao da opiše.

"Uopšte nisam nervozan", lagao je, usmerivši svoj pogled ka vratima.

"Mhm", promumlao je crnokosi vrativši se svom poslu.

Ubrzo se na vratima pojavio Jimin. Osetio je olakšanje shvativši da ne kasni, a bio je ubeđen u suprotno. Spazivši Yoongija, njegovo srce je zaigralo, a noge same krenule u njegovom pravcu.

"Izvini ako si me dugo čekao", izgovorio je smestivši se preko puta starijeg.

"Ne, došao si tačno na vreme", odgovorio je Yoongi zadovoljno.

"Da naručimo kafu?"

Jimin se nasmejao klimnuvši glavom. Yoongi je uzeo meni i počeo da ga lista već razmišljajući šta će danas piti.

Mlađi ga je gledao. Pogled sa njegovog lica spustio je na njegove ruke. Blago se namrštio ugledavši jedva primetne svetle crtice na tim lepim rukama. Da li je moguće?

"Jimine?", izgovorio je stariji pruživši mu meni.

"N-ne treba mi. Već znam šta ću", rekao je Jimin brzo skrenuvši pogled.

Uskoro im je prišao Jin koji je zapisao narudžbine i obećao da će se vratiti za nekoliko minuta sa željenom kafom. Momci su neko vreme ćutali osećajući se kao da propadaju u zemlju.

Nakon što je skupio malo hrabrosti, Jimin je odlučio da otpočne razgovor, ipak je želeo da upozna drugog što bolje može.

"Zašto mi ne kažeš nešto o sebi?", progovorio je ponovo pogledavši u zamišljenog Yoongija.

"Pa, moj život nije uopšte zanimljiv. Živeo sam u Daegu, ali sam kao tinejdžer pobegao u Seul. Tu sam upoznao Namjoona i sada zajedno radimo na pisanju i komponovanju nekih pesama. Ništa spektakularno", odgovorio je stariji.

"Oh, i volim kišu. Sada je tvoj red."

Jimin se slabašno osmehnuo. Zašto se oseća kao da mora da održi govor od koga mu život zavisi?

"Doselio sam se ovde pre oko dva meseca, a inače sam pre toga živeo u Busanu. Pokušavam da se uklopim, a Namjoon i Jin su mi izašli u susret time što su me ovde zaposlili. I uopšte ne volim kišu...", rekao je pogledavši u šoljicu bele kafe ispred sebe koju je Jin malo pre tu ostavio.

Bela i crna kafa. Eto koliko su Jimin i Yoongi bili različiti, a opet su pronalazili nešto što ih je međusobno privlačilo i teralo da nastave razgovor, ma koliko glup i besmislen bio.

"Znaš, mi smo čiste suprotnosti", ponovo je progovorio Jimin sada se susrevši sa Yoongijevim pogledom.

Srce mu je ponovo zaigralo u istom ritmu kao i prošlog puta kada je njegov pogled sreo te nemirne tamne oči.

"Da, jesmo. Ali ti si suprotnost sa kojom bih želeo da se bolje upoznam", rekao je Yoongi nasmejavši se, a potom uzevši gutljaj sada već skoro hladne crne kafe.

Leptirići u stomaku, klasična zaljubljenost - upravo ono što je Jimin trenutno osećao. To osećanje mu je bilo poprilično glupo, ali i jače od njega.

"Bilo bi mi drago da se bolje upoznamo", odgovorio je bezuspešno pokušavajući da sakrije osmeh.

"Imaš lep osmeh", rekao je Yoongi naslonivši glavu na dlan, neprestano gledajući u mlađeg.

Mladić zlatne kose sada definitivno nije mogao da sakrije svoju sreću, ali se više nije ni trudio. Ovaj 'sastanak' ispao je mnogo bolje nego što je zamišljao. I da, Yoongi jeste drugačiji od onoga za kakvog ga je mlađi smatrao. Ispostavilo se da je to dobro, jako dobro.

"Od kako ga znam, Yoongi se nikada ovoliko nije smejao", rekao je Jin posmatrajući dvojicu momaka za stolom pored prozora.

"Nema veze. Samo neka ta njegova sreća potraje", rekao je Namjoon s leđa zagrlivši crnokosog.