Rain | [m.yg & p.jm]✔

II

"Septembar 4, 2016. godine

Moja navika da u dnevnik zapisujem ono što mi se dogodilo se nije izgubila, tako da zato ovo pišem.

Juče, po sivom i ružnom danu, upoznao sam prelepu osobu. Rekao je da je njegovo ime Yoongi. Istina je da sam se skoro doselio, ali ga nikada do sada nisam ovde video. Pružio mi je zaklon od pljuska, baš ono što mi je trebalo. Izgleda veoma fino i njegova plava kosa, koja podseća na nebo, čini ga, na neki način, posebnim. Jedinstvenim.

Nadam se da ću ga sresti još, pa makar i po kišnom danu. U tom slučaju mi kiša neće smetati.

Do sledećeg pisanja,
Jimin"

***

Današnji dan bio je sunčan i topao. Baš zbog toga Jimin je odlučio da izađe iz kuće i prošeta gradom. Nikada ranije nije bio u Seulu i grad mu se činio ogromnim, što i jeste bio. Ipak, koliko mu se divio, toliko ga se i plašio. Šta jedna mala osoba poput njega može sama uraditi u tolikom gradu? Bio je jako nesiguran u sebe.

Dok je prolazio pored jednog kafića, natpis na vratima mu je privukao pažnju. Zastao je gledajući u krupna crna slova.

"Traži se radnik."

Stavio je prst na bradu i nakon par sekundi razmišljanja odlučio je da okuša sreću. Lagano je otvorio vrata kafića i odmah se našao u vrlo lepom i prijatnom ambijentu.

Razgledajući okolo, prišao je, za sada praznom šanku, i odlučio da sačeka nekog od zaposlenih. Polako ga je obuzimala trema.

"Dobar dan, izvolite?", preko puta se čuo muški glas.

Jimin se trgao i okrenuo glavu ugledavši visokog mladića crne kose, širokih ramena i punih usana. Gledao ga je sa prijatnim osmehom.

"Dobar dan... Ovaj... Došao sam zbog plakata na vratima. Piše da vam je potreban radnik, a i meni bi dobrodošao neki posao", nervozno je rekao Jimin.

Crnokosi mladić je zadovoljno pljesnuo rukama.

"Divno da se konačno pojavila osoba koja će popuniti to prazno mesto. Skoro smo otvorili kafić i zaista nam je potrebno još par radnika", rekao je gledajući u drugog.

"Sjajno! Da li to znači da bih mogao odmah da se prijavim?", upitao je Jimin sa ogromnom dozom uzbuđenja u glasu.

Drugi je okrenuo glavu razgledajući stolove, a potom pogled opet vratio na Jimina.

"Vlasnik trenutno nije ovde, ali trebalo bi da uskoro dođe. U svakom slučaju, moraćeš malkice da sačekaš. Oh, i ja sam Kim Seokjin, ali možeš me zvati Jin", izgovorio je crnokosi mladić pruživši ruku i zadržavši osmeh na licu.

"Ja sam Park Jimin", rekao je drugi takođe pruživši ruku.

"Drago mi je", zadovoljno je rekao Jin.

"Slobodno sedi dok vlasnik ne dođe. Da li si za kafu?"

Jimin je seo na visoku stolicu odmah preko puta Jina osećajući se poprilično ponosnim na sebe. Bio je siguran da će dobiti ovaj posao.

"Prijala bi mi", rekao je uputivši drugome osmeh.

Naručivši svoju kafu, Jimin je otpočeo neki neobavezan razgovor sa crnokosim momkom. Shvatio je da Jin ima neke posebne veze sa vlasnikom kafića, ali da je i veoma prijatan za razgovor.

Povremeno bi pogledao sa strane kao da nekog očekuje, ali sve što je on trenutno želeo bio je ovaj posao. Biti nov u gradu zna da bude gadno, s toga se trudio da se što pre utopi u okolinu i, ustvari, navikne na sam grad.

"Znači, ti si novajlija", rekao je Jin uzimajući praznu šoljicu sa šanka.

"Da, nažalost", odgovorio je Jimin.

"Ah, ne brini se. Sve će biti u redu. Uostalom, nije to toliko strašno", rekao je Jin potapšavši ga po ramenu.

"Hvala ti", nervozno je odgovorio Jimin.

Jinov pogled je ponovo odlutao sa strane sada se fokusirajući na nekog. Odjednom, ogroman osmeh pojavio se na njegovom licu. Jimin je, iz čiste radoznalosti, pogledao u istom pravcu i video visokog mladića u odelu, kose boje breskve.

"To je vlasnik", prošaputao je Jin i dalje gledajući u mladića u odelu.

Taj mladić, seo je za sto pored prozora i skinuvši sako, izvadio neke papire iz torbe.

"Idem da mu kažem za tebe, budi tu", rekao je Jin pošavši ka, Jiminu potpuno nepoznatom, čoveku u odelu.

Primetivši ga, drugi se istog trenutka nasmejao. Zagrlio je i poljubio crnokosog izgledajući veoma iznenađeno što ga vidi. Nakon par trenutaka, okrenuo je glavu i susreo se sa Jiminovim pogledom koji je vrlo brzo bio uperen u neku potpuno desetu tačku zbog neprijatnosti.

Ubrzo, Jin i taj čovek u odelu našli su se pored Jimina.

"Dobar dan, ja sam Kim Namjoon, vlasnik kafića", rekao je mladić kose boje breskve.

Plavokosi se blago nasmejao pruživši ruku.

"Park Jimin."

"Jin mi je rekao da si došao zbog posla. Popuni ovaj formular i mislim da je to dovoljno", rekao je Namjoon pružajući papir i hemijsku olovku.

Jimin se odmah bacio na pisanje ličnih podataka. Bio je uzbuđen i definitivno ponosan na sebe.

"A sada mi kaži, zar ti nisi suprotna smena?", rekao je Namjoon pogledavši u Jina koji je stajao pored.

"Joon, Mina nije mogla da dođe, morao je neko da je menja", odgovorio je crnokosi podigavši obrve.

"U redu onda", rekao je Namjoon, "Svakako mi je drago što te vidim sada. Nedostajao si mi."

Jin se nasmejao pogledavši u Jimina koji je baš u tom trenutku završio sa pisanjem. Pružio je papir Namjoonu.

"Vrlo dobro. Prijaviću te i već sutra možeš početi sa radom. Jin će ti sve objasniti, on je profesionalac. Nadam se da je to u redu", zadovoljno je rekao Namjoon.

"Naravno da je u redu, hvala vam puno", odgovorio je Jimin.

"Hvala tebi", uzvratio je Namjoon.

"A sada me izvinite, imam nekog posla."

Namjoon se pozdravio sa plavokosim mladićem i namignuvši Jinu, pošao nazad za svoj sto.

Jiminu je sve ovo izgledalo i više nego brzo, ali bio je zadovoljan što je dobio posao. Uzdahnuo je sa olakšanjem. Ovaj dan je ispao mnogo bolji nego kako ga je zamišljao.

Pogledao je u crnokosog mladića koji je brisao neke šoljice povremeno gledajući unaokolo i tiho pevušeći.

"Jine, mogu li nešto da te pitam?", rekao je plavokosi.

"Da, naravno", odgovorio je Jin prebacivši krpu preko ramena.

"Namjoon i ti... Dosta ste bliski...", nesigurno, ali sa ogromnom dozom radoznalosti počeo je Jimin.

Jin se nasmejao blago se nagnuvši ka mlađem.

"Namjoon je moj momak. Sada dođi ovamo da ti pokažem kako se koriste aparati za kafu. To će ti sutra definitivno trebati", odgovorio je blago povukavši Jimina za rukav.

Ubrzo su se obojica našli iza šanka.