Rain | [m.yg & p.jm]✔

XVIII

"Čekaj, šta?!", povikao je Yoongi pogledavši u Namjoona i svojom vikom privukavši pažnju par ljudi koji su sedeli blizu njihovog stola.

"Gde idete?!"

Jin je uzdahnuo ponosno se nasmejavši.

"Moglo bi se reći, na predbračni medeni mesec", odgovorio je, na šta je mladić kose boje breskve klimnuo glavom.

Yoongi im je uputio još zbunjeniji izraz lica nego malo pre, dok je Jimin na svom licu imao ogroman osmeh.

"Vas dvojica ćete se venčati?!", ushićeno je upitao Jimin pljesnuvši rukama kao dete.

Yoongi nikako nije očekivao ovako nešto, te ih je ćutke gledao.

Namjoon se nasmejao i pogled skrenuo ka Jiminu.

"Da, uskoro. Bilo bi i krajnje vreme. Mi smo savršen tim, kako u kre-"

"Kući! Kako u kući tako i van nje! To je upravo ono što je Joonie želeo da kaže", povikao je Jin prekidajući Namjoona i streljajući ga pogledom.

Najmlađi je prasnuo u smeh prekrivši lice rukama, trudeći se da ne bude previše bučan. Mladić kose boje neba je uzdahnuo navikavši se na ovakve situacije kada god je sa Jinom i Namjoonom. Ipak, bio je izuzetno srećan zbog njih.

"Ne treba baš svi da znaju sve o našem ljubavnom životu", nastavio je Jin i dalje gledajući u svog voljenog.

"Ne opet...", pomislio je Yoongi predosećajući da će njegov najbolji prijatelj ponovo započeti neku filozofsku temu koja neće voditi ničemu.

Stavio je ruku na čelo bacivši pogled na Jimina koji je sedeo pored njega. Nije skidao osmeh sa lica time, u stvari, pokazujući svoju sreću. To je i Yoongija činilo srećnim.

Pogledi su im se sreli, te se zbog toga Jimin uozbiljio i blago nakašljao.

"To zapravo ne predstavlja naš ljubavni život, to je više-"

"Kim Namjoone!", povikao je Jin nervozno.

"Izvini dušo...", rekao je Namjoon nameštajući kragnu svoje košulje.

Može se reći da je Yoongiju sve ovo dosadilo i da je odlučio da što pre završe sa razgovorom kako bi konačno mogao da ode kući i prespava ostatak dana.

"Hoćete li nam konačno reći konkretan razlog zašto smo ovde?", rekao je ljutito gledajući u crnokosog momka.

"Ah, da, skoro da sam zaboravio. Pozvali smo vas da bismo zamolili za jednu malu uslugu", počeo je Namjoon nasmejavši se.

Yoongi i Jimin su klimnuli glavom očekujući da mladić kose boje breskve izgovori ostatak.

"Pošto mi odlazimo na par dana, mislili smo da kafić ostavimo vama dvojici. Ipak nema svrhe da ga zatvaramo na tako kratko vreme", nastavio je još uvek ne skidajući osmeh sa lica koji je formirao neodoljive rupice na njegovim obrazima.

Druga dva momka su ga zbunjeno pogledala. Ovo im nije bilo ni na kraj pameti.

"Um... Molim?", progovorio je Yoongi.

Sama pomisao na to da će nekoliko dana za redom morati da se budi par sati ranije nego inače i ide na 'posao' ga je bolela. Ipak, nikako nije mogao da odbije svog najboljeg prijatelja.

"Molim vas, to je samo par dana", rekao je Jin gledajući u Yoongija.

Jimin je bio spreman da pomogne i želeo je da odgovori umesto Yoongija, ali suzdržao se pomislivši da bi stariji možda mogao da se naljuti. Pogledao je u njega nadajući se pozitivnom odgovoru.

Shvativši da su pogledi trojice mladića bili uprti u njega, Yoongi je uzdahnuo prošavši rukom kroz kosu.

"U redu. Pristajem", konačno je rekao.

Jimin ga je istog trenutka zagrlio više ni ne pokušavajući da prikrije svoju sreću. Yoongiju je, zapravo, bilo drago što će par dana biti skoro po ceo dan u Jiminovom prisustvu. Takođe mu je bilo drago što neće morati da, bar tih nekoliko dana, sluša privatne razgovore koje su Jin i Namjoon vodili.

"Kada putujete?", upitao je Jimin.

"Posle tvog rođendana, tačnije, prekosutra", odgovorio je Jin pokušavajući da ne spomene iznenađenje koje planira da pripremi.

Yoongi je raširio oči zbunjeno pogledavši u crnokosog.

"Rođendan?", pomislio je trudeći se da ne paniči jer je, očigledno, zaboravio na taj važan događaj.

Želeo je da razmišlja o mogućem poklonu, ali mu apsolutno ništa nije padalo na pamet. Osećao se očajno i užasno. Imao je manje od dva dana da smisli nešto lepo, originalno i, naravno, dostojno Jimina.

"Yoongi", izgovorio je Jimin povukavši ga za rukav, "Gde si odlutao?"

Mladić kose boje neba nervozno se nasmejao.

"N-nigde. Dobro sam", odgovorio je zagrlivši mlađeg.

***

Stariji je sa ogromnom mukom rekao Jiminu da treba da obavi par stvari u gradu, iako je želeo da ga otprati kući. Pozdravivši se, Yoongi je krenuo na sasvim suprotnu stranu od Jimina.

U gradu se napravila gužva - upravo ono što je mrzeo. Šetao je razmišljajući šta bi mogao da pokloni mlađem. Želeo je da to bude nešto posebno, možda čak i simbolično, ali mu ponovo ništa nije padalo na pamet.

Očajno je seo na obližnju klupu pomirivši se sa činjenicom da je nesposoban za ovako nešto.