Rain | [m.yg & p.jm]✔

VIII

"Dva kapućina", rekla je Mina naslonivši se na šank očekujući da Jimin napravi naručeno.

"Stiže!", povikao je plavokosi mladić hitro pošavši do aparata za kafu.

Uključivši ga, okrenuo je glavu u stranu spazivši da ga je Yoongi na kratko pogledao, a potom nastavio sa pisanjem. Stidljivo je oborio pogled i sipao spremnu kafu u šoljice.

"Izvoli", rekao je stavivši šoljice na poslužavnik odmah nakon što je završio sa iscrtavanjem cvetova po površini kafe.

Mina se, uzevši to, okrenula i pošla ka određenom stolu. Jimin ju je ćutke posmatrao. Nije mu izgledala baš najbolje, a i svaki put kada bi videla Yoongija, izraz lica bi joj se načisto promenio. To je ono što mu je bilo jako čudno.

"Hej", progovorio je Jimin kada se devojka ponovo približila šanku, "Želeo sam nešto da te pitam."

"Pitaj", kratko je odgovorila slegnuvši ramenima.

"Šta je sa tobom i Yoongijem? Očigledno se znate, ali uopšte ne razgovarate međusobno... Mislim, znam da verovatno nije moja stvar, ali...", izgovorio je Jimin.

Na samo pitanje Mina se namrštila.

"Ako smatraš da nije tvoja stvar, zašto onda uopšte pitaš?", rekla je blago povišenim tonom ljutito gledajući u zbunjenog mladića ispred sebe.

Ni ne sačekajući njegov odgovor, okrenula se i otišla. Jimin je duboko uzdahnuo. Nije želeo da ovako ispadne, nije mislio ništa loše.

"Jiminie, zašto si pokisao?", upitao je Jin pojavivši se pored plavokosog.

"Oh, zdravo Jine", rekao je mlađi ugledavši ga.

"Nešto se desilo između tebe i Yoongija?", ponovo je pitao Jin malo stišavši ton.

"Ne, ne. Samo sam pričao sa Minom, ili sam bar pokušavao", odgovorio je Jimin tražeći devojku pogledom.

Na njegove reči, Jin se nasmejao.

"Ona mi nije odgovorila pa ću pitati tebe. Zašto ona i Yoongi ne razgovaraju?", nastavio je Jimin, siguran u svojoj nameri da sazna.

Osmeh sa lica crnokosog mladića je vrlo brzo nestao, a njegov pogled bivao je uperen u pod.

"Ne znam da li bih smeo da ti kažem, možda je bolje da pitaš Yoongija lično", odgovorio je nesigurno.

Jimin je klimnuo glavom ne rekavši ništa. Bio je i više nego zbunjen, ali isto toliko mu je bilo i glupo da Yoongija pita ovako nešto privatno. Odlučio je da će sačekati pauzu, a do tada će smišljati najbezbolniji način da sazna istinu.

***

Kafu koju je do malo pre držao u ruci, lagano je spustio na sto ispred mladića kose boje neba.

"Hvala", odgovorio je gledajući u Jimina koji je sada sedeo preko puta njega.

"Pauza je, pa sam odlučio da provedem malo vremena sa tobom", tiho je rekao Jimin.

Yoongi se nasmejao složivši papire jedan na drugi, a potom ih ostavivši sa strane.

"Drago mi je zbog toga, nedostajalo mi je tvoje društvo", brzopleto je izgovorio, tek nakon par trenutaka shvativši šta je rekao.

Jiminovo srce preskočilo je otkucaj i mogao je da oseti kako mu obrazi gore, ali onda se prisetio pitanja koje je želeo da postavi. Njegov izraz lica postao je malo ozbiljniji, spremao se da sazna istinu.

"Mislio sam da te nešto pitam. To je tvoja privatna stvar i u redu je ako ne želiš da mi kažeš, ali već neko vreme me muči... Zašto Mina i ti uopšte ne razgovarate?", rekao je Jimin zabrinuto gledajući u drugog.

Yoongi se zagrcnuo kafom, a potom pogledao u mlađeg. Uzdahnuo je suočavajući se sa činjenicom da bi bilo krajnje vreme da mu kaže, nema svrhe skrivati.

"Mina je bila moja devojka. Ovaj kafić je otvoren dok smo još uvek bili zajedno, pre oko tri meseca. Tada je ona počela da radi i sve je krenulo naopako", odgovorio je Yoongi.

"N-ne moraš da pričaš o tome ako ne želiš... izvini što sam pitao...", rekao je Jimin mucajući.

Yoongi je blago odmahnuo glavom.

"Prevarila me je", nastavio je stariji hladno izgovarajući te reči.

Jimin ga je tužno pogledao uhvativši ga za ruke i stisnuvši ga.

"Stvarno mi je žao, Yoongi. I izvini jer sam pitao...", rekao je oborivši pogled.

Yoongi se nasmejao jer ga je drugi još uvek čvrsto držao za ruke. Toplina njegovog dodira smirivala je i najtamnije demone u njemu. Tako je želeo da ostavi bar jedan majušni poljubac na tim mekanim šakama koje su bile obavijene oko njegovih, ali, nije se usudio.

"Jimine, u redu je. Ionako je trebalo da ti kažem", odgovorio je gledajući u mlađeg i primetivši blago crvenilo na njegovim obrazima.

"Kako neko može biti toliko očaravajuć?", pomislio je zagledavši se u mladića preko puta sebe.

"Da, ali možda nije trebalo da pokrenem tu temu... U svakom slučaju, hvala ti što si to podelio sa mnom. Nadam se da si dobro", rekao je Jimin podigavši pogled.

"Ne brini, naravno da sam dobro", odgovorio je Yoongi trudeći se da ne pomera ruke kako plavokosi ne bi sklonio svoje.

"Dokle god si ti tu, dobro sam" je rečenica koja mu se vrtela u mislima.

Mlađi je bio i više nego presrećan kada je čuo da je sve u redu. I dalje je, pomalo, bio crven u licu i nadao se da Yoongi neće primetiti, ali stvar koju nije znao bila je ta da je on već primetio, odavno.

Lupkanje kapljica kiše koje je svakim momentom postajalo sve jače trglo je Yoongija i Jimina iz njihovih misli.

"O ne...", tiho je progovorio mlađi razočaran jer ponovo, po ko zna koji put danas, pada kiša.

"Nemam kišobran..."

"Ja imam", rekao je Yoongi susrevši se sa Jiminovim pogledom.

"Ali ne možeš da čekaš kraj moje smene, to bi bilo suludo. Snaći ću se", rekao je Jimin slabašno se osmehnuvši i konačno sklonivši ruke sa Yoongijevih.

"Sačekaću", kratko je odgovorio stariji.

Jiminu je osetio olakšanje znajući da se neće sam vraćati kući po pljusku, a naročito mu je bilo drago jer je osoba koja će mu praviti društvo upravo Yoongi.