Rain | [m.yg & p.jm]✔

XX

Probudila ga je snažna grmljavina. Od straha se na trenutak zapitao gde se nalazi, ali je ubrzo shvatio da je u svom krevetu. Međutim, nije bio sam. Okrenuo je glavu ugledavši mladića kose boje neba koja je svakim danom bivala sve bleđa. Pogled je skrenuo na prozor kroz koji se jedino video siv i mutan scenario. Nebo je ponovo i neprestano plakalo.

Našao se u sedećem položaju, dok su mu misli letele na sve strane. Ponovo je pogledao u mladića pored sebe i blago se nasmejao. Nije bio siguran šta se tačno sinoć dogodilo i da li se išta dogodilo.

"Y-yoongi...?", prošaputao je nadajući se da je stariji budan.

Osetio je nekakvo pomeranje i Yoongijeva glava se konačno našla izvan ćebeta.

"Da?", pospanim i hrapavim glasom izgovorio je Yoongi.

"Mi smo...", počeo je Jimin osetivši brze otkucaje svog srca.

"Spavali", kratko je rekao stariji.

"S-spavali?"

"Da, samo spavali. Ne treba da brineš", rekao je Yoongi ni ne otvarajući oči.

Jimin je, s jedne strane osetio nekakvo olakšanje, dok je s druge bio pomalo razočaran.

Ne dobivši nikakav odgovor od mlađeg, Yoongi se takođe našao u sedećem položaju odmah pored njega. Naslonio je glavu na njegovo rame i isprepletao njihove prste. Jutro je bilo hladnjikavo, te je povukao ćebe kako bi pokrio Jimina, a ujedno i sebe.

"Mirišeš prelepo", prošaputao je zatvorivši oči, dok mu je glava još uvek bila na ramenu mlađeg.

Drugi se nasmejao pocrvenevši.

"Da li se sećaš onog dana kada smo se prvi put sreli?", nastavio je Yoongi podigavši glavu i pogledavši u Jimina.

"Kako bih zaboravio? Dan je bio kišovit, tmuran i siv, baš kao i ovaj. Grmelo je. A onda si se pojavio ti. Shvativši da nikako ne mogu da porastem od silne kiše, odlučio si da mi priđeš i pružiš zaklon", odgovorio je Jimin.

Yoongi se zakikotao zbog šale na svoj račun koju je mlađi upravo izgovorio. Stavio je ruku na njegov obraz i povukao ga u nežan i dug poljubac.

"Nisam ni slutio da ćemo postati ovo što smo sada", rekao je Yoongi onog momenta kada su im se usne odvojile.

Mlađi se stidljivo nasmejao pošavši da uzvrati poljubac. Nebo je ponovo zagrmelo i prekinulo njegov isplanirani potez. Čvrsto je zatvorio oči našavši se u Yoongijevom krilu, okrenut ka njemu. Njegova glava bila je tik uz vrat starijeg i dobro poznati i obožavani miris mente ga je preplavio.

"Nikada te nisam pitao zašto se toliko bojiš grmljavine, niti ću ako ne želiš da pričaš o tome", rekao je stariji obavivši ruke oko Jimina.

"Nije mi problem da o tome pričam. Samo... Strah nikako da nestane. Grmljavina me svaki put podseti na ono zapaljeno drvo i Taehyungov vrisak...", odgovorio je Jimin još čvršće zagrlivši drugog.

Yoongi nije imao pojma o čemu se radi, ali je odlučio da ne zapitkuje i ne otvara delimično zatvorenu ranu.

"Taehyung je moj najbolji prijatelj... U detinjstvu smo imali incident sa grmljavinom i da me on nije spasao... Ja sada ne bih bio ovde. Tako je, zapravo, nastao ovaj smešan strah, eto...", nastavio je Jimin objašnjavajući nejasno.

Pomerio je glavu tako da je Yoongija sada gledao pravo u oči.

"Hoćeš li mi dopustiti da, bar na kratko, učinim da zaboraviš na taj strah?", pitao je stariji prstima nežno dodirivajući Jiminov obraz.

"Kako?"

"Ovako."

Na te reči, Yoongi je spustio svoje usne na Jiminov vrat ostavljajući sitne poljupce. Jeza je strujila kroz njegovo čitavo telo.

Pokušavao je da bude što je nežniji mogao i da svoju žudnju za Jiminom ovog puta stavi po strani. Njegove ruke držale su struk drugog, dok su njegove usne bile prilepljenje za njegovu osetiljivu i meku kožu.

Uhvatio je krajeve Jiminove majice i polako je povukao preko njegove glave, skinuvši je. Nastavio je da ga ljubi po ramenima i dalje pazeći da ne bude grub. Jiminova glava bila je zabačena pozadi time olakšavajući posao Yoongiju koji je ostavio poljubac na svakom milimetru njegovog vrata. Obojica su uveliko bili zadihani.

Osetivši da je stariji prestao sa poljupcima, Jimin je spustio glavu, te se susreo sa njegovim blagim pogledom. Njegove oči imale su neki čudan sjaj i gledale su ga bez treptanja.

"Prelep si", prošaputao je Yoongi naglo poljubivši Jiminove rumene i neodoljive usne.

Nadao se da ih niko pre njega nije ljubio, jer ih je želeo samo za sebe. I koliko god poljubaca ostavio na njima, one su ga terale da ostavlja još, da nikada ne prestaje.

Blago je odgurnuo mlađeg koji se istog momenta našao u ležećem položaju, gledajući u drugog kao u kakvo božanstvo.

Skinuvši svoju majicu, stao je iznad mlađeg, pridržavajući se rukama. Ovog puta Jimin je bio taj koji ga je povukao u strastveni poljubac. Usne su im se nesinhronizovano pomerale i obojica su svake sekunde postajali grublji, pokazivajući koliko dugo su čekali na ovo. Ubrzo, prostor između njihovih tela bio je sveden na minimum. Ona su se pomerala gore-dole, bez određenog ritma i reda.

Njihova srca kucala su nenormalno jako, kao da će svakog momenta probiti grudni koš i izleteti napolje. Znali su čemu ovo vodi i bili su sigurni da žele to. Štaviše, voleli su se najviše u čitavom Univerzumu i sada imali osećaj kao da su potpuno sami u njemu. Grmljavina više nikako nije mogla da ih omete.