Rain | [m.yg & p.jm]✔

XVII

Bez ikakve žurbe hodali su u pravcu Jiminove kuće. Obojica su ćutali i Jimin je smišljao način na koji bi mogao da bar malo podigne ovu mračnu atmosferu.

Pogledao je u Yoongija zlobno se nasmejavši. Imao je nešto na umu.

"Hajde da se trkamo do moje kuće", predložio je i dalje gledajući u Yoongija.

Yoongi se trgao.

"Ne, ne, zaista ne mogu", rekao je zbunjeno gledajući u mlađeg.

Trčanje. Mrzeo je to jer nikada nije bio dobar u tome. Tačnije, nikada se nije ni trudio.

Jimin je zadržao osmeh na licu.

"Stigni me!", povikao je potrčavši napred time ignorišući Yoongijevo nećkanje.

"Jimine!", tužno je povikao Yoongi gledajući kako se drugi udaljava.

Skupivši ono malo snage, potrčao je za mlađim. Vrlo brzo je ostajao bez daha pokušavajući da sustigne plavokosog mladića ispred sebe. Uvidevši da su blizu cilju, malo mu je laknulo tako da je i usporio.

Jimin je zadovoljno stajao ispred vrata svoje kuće čekajući Yoongija koji se skoro vukao po tlu. Sam taj prizor mu je bio smešan i nikako nije mogao da, u stvari, napravi ozbiljan izraz lica.

Yoongi se naslonio na zid dišući duboko i ljutito gledajući u Jimina.

"Jako smešno", rekao je, "Umreću ti. Mislim da će mi trebati veštačko disanje", nastavio je dramatičnim tonom.

Jimin je konačno prestao sa smejanjem i pogledao u starijeg otvorivši vrata.

"Hajde, uđi", rekao je pokušavajući da zadrži ozbiljan izraz lica.

Yoongi se odvojio od zida i prišao otvorenim vratima.

"A veštačko disanje?", upitao je tužno.

Mlađi ga je uhvatio za ruku povukavši ga unutra i zatvorivši vrata za sobom.

Disanje starijeg se konačno stabilizovalo i sada je mogao da funkcioniše normalno. Sedeo je na stolici za klavirom listajući neke papire sa notama koje mu je Jimin doneo.

Prošlo je dosta vremena od kada je spustio ruke na taj instrument i prepustio se njegovom zvuku koji ga je opijao. Klavir je, zapravo, bio ta njegova prva ljubav čiji se plamen na kratko ugasio, a sada ponovo rasplamsao. Goreo je od želje da ponovo zasvira.

Jimin se našao pored njega stavivši ruku na njegovo rame.

"Hoćeš li mi za početak odsvirati nešto?", pitao je stidljivo očekujući potvrdan odgovor.

Yoongi ga je pogledao i blago se nasmejao klimnuvši glavom. Pogled je vratio na crne i bele dirke tog veličanstvenog instrumenta. Podigao je rukave svog duksa i zatvorio oči. Jedna za drugom, note su se nizale stvarajući prelepu melodiju koja je očarala Jimina.

Yoongijeve oči su i dalje bile zatvorene dok su mu prsti šetali po dirkama. Njegov izraz lica bio je ozbiljan, a ponovo nekako blag. Melodija je bila depresivna i tužna, a ponovo nekako prijatna za slušanje.

Neočekivano, začuo se piskavi ton. Pogrešio je notu. Šakama je lupio o dirke što je prouzrokovalo gromoglasan zvuk koji je odjekivao prostorijom.

Jimin se na to trgao refleksno se udaljivši par koraka unazad. Zabrinuto je pogledao u Yoongija plašeći se da išta progovori. Imao je osećaj da je ponovo iskopao davno zakopano sećanje koje je Yoongi želeo da zaboravi.

Laganim koracima mu je ponovo prišao ostavivši nežan poljubac na njegovom obrazu.

"U redu je", prošaputao je dodirivajući Yoongijevu šaku čiji su prsti i dalje ležali na dirkama.

Stariji je ustao sa stolice i stavio ruke na Jiminove obraze poljubivši ga. Jimin je sada bio naslonjen na klavir osećajući kako ga Yoongi svojim telom blago pritiska. Usne im se nisu odvajale i poljupci su, jedan za drugim, postajali sve strastveniji. Ruke starijeg sada su se nalazile na Jiminovom tananom struku čvrsto ga držeći.

Kada su se konačno odvojili, pogledi su im se sreli. Yoongijeve tamne oči su skoro bez treptanja gledale u Jiminove.

Ponovo je pokušavao da reguliše disanje koje, ovoga puta, nije bilo poremećeno zbog trčanja, već zbog samo nekoliko poljubaca.

Mlađi je par puta za redom spustio svoje usne na Yoongijeve time ostavljajući kratke poljupce.

"Mislim da bi bilo vreme da te naučim da sviraš", tiho je rekao stariji ponovo, po ko zna koji put, poljubivši drugog.

Mlađi se nasmejao pomerivši se od instrumenta na kojem je do malo pre bio naslonjen. Yoongi se seo na stolicu napravivši mesta za Jimina, a potom je odmah počeo da mu objašnjava neke svoje 'cake' kojima se služio dok je svirao. Jimin je sa zadovoljstvom slušao kako drugi govori o nečemu što voli i to ga je činilo srećnim.

Podigao je ruke stavivši ih na dirke, a potom osetivši i Yoongijeve preko svojih. Usredsređeno je gledao u note na papiru što je izmamilo osmeh na licu starijeg. Odsvirao je nekoliko nota uz njegovu pomoć, a onda je nastavio sam.

Stariji je ponosno gledao u svog voljenog koji se svim snagama trudio da ne pogreši ni jedan ton. Njegovo sviranje bilo je dosta sporo i nesigurno, jer se još uvek nije baš najbolje snalazio.

Završivši sa prvom stranom, nervozno je pogledao u Yoongija očekujući njegovu reakciju ili neki odgovor na sve ovo.

Jedini odgovor koji je tada dobio bio je još jedan poljubac.