Rain | [m.yg & p.jm]✔

VII

Bila je nedelja. Ipak, ovaj neradni dan za nekoga se pretvorio u radni. Namjoon i Yoongi sedeli su u Yoongijevoj dnevnoj sobi i, svako na svoju stranu, pisali.

Namjoon je zamišljeno podigao glavu pogled uperivši u mladića kose boje neba koji nije odvajao svoje tamne oči od papira.

"Zadnjih nekoliko nedelja baš imaš inspiracije", progovorio je odloživši hemijsku olovku.

Yoongi je blago klimnuo glavom ne rekavši ništa.

"Znaš, moraš nešto da preduzmeš u vezi Jimina. Znate se već neko vreme i ne možeš da čekaš da on napravi prvi korak", nastavio je Namjoon očekujući reakciju drugog.

"O čemu to govoriš?", upitao je Yoongi konačno pogledavši u Namjoona.

"O tebi i Jiminu. Providno je da se dopadate jedan drugom, pročitao sam vas kao knjige", obrazložio je Namjoon kroz ogroman osmeh, i dalje gledajući u drugog.

Yoongi je uzdahnuo konačno prestavši sa pisanjem. Znao je da ništa ne može sakriti od Namjoona.

"On mi se ne dopada", rekao je skrenuvši pogled u stranu.

"Možeš da poričeš koliko god hoćeš, ali on te je promenio. Od kada si ga upoznao prestao si da praviš gluposti", rekao je drugi dotakavši osetljivu i, u zadnje vreme, izbegavanu temu za razgovor.

Ovog puta nije postojao način za pravdanje, tako da je Yoongi ćutke gledao u svog najboljeg prijatelja koji je stoprocentno bio u pravu.

"Uzgred, sutra nam stiže isporuka novih aparata za kafu, šoljica i slično, pa sam se pitao da li bi hteo da pomogneš?", nastavio je Namjoon u potpunosti promenivši temu.

Reči koje je upravo izgovorio Yoongi nije detaljno registrovao, jer je sve vreme razmišljao o činjenici da mu se Jimin dopada, samo, to je bilo teško za priznati.

"Yoongi?", rekao je mladić kose boje breskve pucnuvši prstima.

Drugi se trgao stavivši ruku na vrat.

"Šta?"

"Dolaziš sutra da pomogneš?"

"D-da, da. Svakako."

Namjoon je odmahnuo glavom ponovo se nasmejavši. Sve mu je bilo jasno.

***

Jedva se izvukavši iz kreveta jer je kasno legao, Yoongi se spremao da ode i pomogne svom prijatelju.

Nezainteresovano je pogledao na sat koji je pokazivao 11 časova i 16 minuta. Sa stolice je uzeo svoju crnu kožnu jaknu i, bez daljeg odugovlačenja, izašao iz kuće.

Hodajući ulicom, ugledao je poznatu figuru ispred sebe; riđokosu devojku. Mentalno je prevrnuo očima ne trudeći se da je sustigne, iako je znao da se ona zaputila na isto mesto gde i on ide. Uostalom, oni međusobno ne razgovaraju, zašto bi pokušavao da je stigne?

Uzdahnuo je namrštivši se. Jutro mu je već načisto upropašteno i jedva je čekao da vidi jedinu osobu koja će ga danas spasiti - Jimina.

Ubrzao je korak ne obazirući se na činjenicu da se time približava Mini. Vrlo brzo ju je sustigao sasvim hladno prošavši pored nje.

***

Vrata kafića su se polako otvorila i mladić kose boje neba se istog trenutka našao u prijatnom ambijentu. Naravno, odmah je ugledao Jimina koji je, okrenut leđima, stajao za šankom radeći svoj posao. Par momenata ga je sa osmehom posmatrao, a onda krenuo da ga pozdravi.

"Dobar dan", rekao je Yoongi naslonivši se na šank.

Jimin se naglo okrenuo.

"Dobar dan- Oh! Yoongi", rekao je iznenađeno ugledavši starijeg i sada se osećajući glupo jer mu se obratio kao bilo kojoj drugoj osobi koja bi došla ovde.

"Da li je Namjoon tu?", upitao je Yoongi nagnuvši se napred i blago se nasmejavši.

"Ne, on ne dolazi danas", odgovorio je Jimin prebacivši krpu preko ramena.

Yoongi ga je zbunjeno pogledao.

"Kako ne dolazi? Pa zamolio me je da mu pomognem oko unošenja nekih stvari", rekao je.

Jimin se nasmejao gledajući u još uvek zbunjenog Yoongija koji je vidno počinjao da se nervira.

"Rekao mi je da ćeš doći kako bi pomogao meni", objasnio je mlađi.

Yoongiju je tek sada sinulo šta se, zapravo, dešava. Namjoon je sve detaljno isplanirao. Nasmejao se samom sebi jer mu to nije palo na pamet ranije.

"U redu onda. Odradićemo to zajedno", odgovorio je razmišljajući o tome kako će svog najboljeg prijatelja zadaviti.

Mlađi je došetao do Yoongija i uhvativši ga za ruku, poveo iza šanka. Ubrzo su se našli u hodniku punom kutija koje su trebale biti premeštene.

"Pa, sve bi ovo trebalo prebaciti tamo", rekao je Jimin pokazujući na prostoriju niz hodnik.

Kutije su zauzimale deo prostora tako da je oko pola puta do tamo bilo poprilično usko.

"Namjoone, kako ću te samo zaklati, nemaš pojma...", izgovorio je Yoongi sebi u bradu pomirivši se sa činjenicom da nije spreman za ovo.

Jimin je već uzeo par kutija i počeo da ih prenosi. Videvši to, Yoongi mu se sa mukom priključio.

Neko vreme je vladala tišina i momci su radili ono zbog čega su tu. U jednom trenutku sreli su se u onom uzanom prolazu dok je svako pokušavao da prođe na suprotnu stranu. Zbunjeno su pogledali jedan drugog.

"Y-yoongi... trebalo bi da prođem", nervozno je izgovorio Jimin osećajući da mu obrazi gore.

Yoongi se trgao pomerivši se skroz uz zid, tek toliko da plavokosi jedva prođe tuda. Temperatura u njegovom telu je rasla čim je osetio kako se Jimin provlači između njega i ostatka kutija. Uvidevši da su očigledno previše blizu, brzo se pomerio otišavši svojim putem.

Nakon nekih pola sata Jimin je u prostoriju uneo poslednju kutiju.

"Nemaš pojma koliko mi znači to što si pomogao", rekao je zadovoljno pogledavši u Yoongija.

"Nema problema", slabašno se nasmejao stariji.

"Danas si poprilično ćutljiv. Da li je sve u redu?", upitao je Jimin sada već pomalo zabrinuto.

"Sve je u redu, ne brini", kratko je odgovorio Yoongi.

Mlađi se nasmejao krenuvši ka izlazu iz prostorije. U trenutku kada je osetio Yoongijevu ruku na svom zglobu, naglo se okrenuo.

"Jimine... Ja...", izgovorio je stariji privukavši ga sebi.

Jiminovo srce samo što nije probilo grudni koš. Nesvesno je spustio pogled na njegove usne, a potom ga ponovo pogledao u oči.

"Jimine!", začuo se ženski glas iz hodnika.

Obojica su pogledala ka vratima odmah se udaljivši jedan od drugog.

"Izgleda da je Mini potrebna nekakva pomoć...", izgovorio je Jimin stidljivo pogledavši sa strane.

"Još jednom ti puno hvala na pomoći."

Ubrzanim koracima izašao je iz prostorije.

"Nema na čemu", izgovorio je Yoongi, sam za sebe.