Rain | [m.yg & p.jm]✔

III

Zvono telefona koje je trebalo predstavljati alarm bilo je toliko glasno, da se plavokosi mladić čak i uplašio. Polu otvorenih očiju, jedva je dohvatio telefon i isključio to preglasno zvonjenje zbog kojeg se soba do malo pre tresla.

Danas će mu biti prvi dan na poslu. Nije smeo da zakasni, nikako.

Sklonio je prekrivač sa sebe i umorno napustio svoj topli krevet. Nakon obavljanja lične higijene, uzeo je garderobu koju je sinoć uredno ispeglao i prebacio preko naslona stolice.

Obukao je obične crne farmerke i belu košulju. Vrlo jednostavno, ali za njega ipak jako lepo.

Ponovo je pogledao na sat koji je sada pokazivao pola 7 ujutru. Smena mu počinje od pola 8. Uzdahnuo je i odlučio da će ipak odmah krenuti, jer, bolje otići ranije nego zakasniti.

***

Stigavši u kafić, odmah je ugledao Jina koji je već sređivao stolove. Mahnuo mu je, na šta se crnokosi mladić nasmejao i pošao ka njemu.

"Dobro jutro, poranio si", nasmejao se Jin.

"Izgleda", odgovorio je Jimin pogledavši sa strane.

"Nema veze. Taman imamo vremena da malo sredimo ovo mesto i da ti posle ostavim uniformu", rekao je Jin pokazujući na svoju majicu, verovatno to smatrajući uniformom.

Nakon nekih pola sata, sve je bilo spremno za još jedan radni dan. Pa, sve sem Jimina. Bio je užasno i neopisivo nervozan pitajući se gde li je ono samopouzdanje od juče nestalo. Neprestano je nameštao kragnu majice i karticu sa imenom na kojoj je zlatnim slovima pisalo 'Park Jimin'.

Ljudi su već počeli da dolaze po svoje jutarnje kafe. Jin je uveliko radio, dok ga je Jimin posmatrao i pomno pratio njegovo ponašanje.

"Kako je moguće da je Jin toliko nasmejan i neumoran?", pomislio je gledajući crnokosog mladića koji je veselo ćaskao sa mušterijom.

"Jimine!", čuo se glas na koji se mlađi vratio iz svog razmišljanja u realnost.

Jin mu je prstom pokazao na sto pored prozora. Mlađi se okrenuo i ugledao Namjoona i nekog mladića sa crnim kačketom koji mu je bio okrenut leđima.

Crnokosi je verovatno želeo da oni budu Jiminove prve mušterije. Sjajno.

Jimin je uzeo blokčić i hemijsku i, nabacivši najlepši mogući osmeh, krenuo ka tom čuvenom stolu.

"Dobro jutro, izvolite?", rekao je trudeći se da zvuči prijatno.

Mladić u crnom skinuo je kačket koji je otkrio njegovu plavu kosu, vrlo često upoređivanu sa bojom vedrog neba. Da li je moguće da je to on? U sledećem trenutku, mladić je podigao glavu i njegov pogled sreo se sa Jiminovim.

Jimin je sada bio siguran da je to on. Yoongi.

"Ja bih crnu kafu", rekao je Yoongi svoj pogled još uvek ne odvajajući od Jimina.

"Ja ću espreso", rekao je Namjoon, sada već listajući neke papire.

Konobar je klimnuo glavom i napisao naručeno pitajući se zašto li ga Yoongi ignoriše. Nije kao da se u potpunosti ne poznaju.

"Želite li još nešto?", upitao je pogledavši u mladića kose boje breskve.

"Ne, ništa."

Jimin je ponovo klimnuo glavom i okrenuo se želeći da što pre nestane odavde. Doza neprijatnosti koju je osećao bila je sve veća, a najgore od svega je to što je takođe osećao da ga Yoongi i dalje gleda. Smatrao je da je bio užasan ostavivši loš utisak.

Prošavši pored Jina, došetao je do aparata za kafu. Prisećao se onoga što mu je crnokosi mladić juče pokazivao i trudio se da isto ponovi. Nakon par minuta nervoznog čekanja, gledanja u aparat i lupkanja nogom o pod, kafe su bile spremne i on je požurio da ih odnese.

"Izvolite", rekao je spustivši šoljicu ispred Yoongija, a potom i ispred Namjoona.

Želeo je da se ponovo što pre izgubi, te nije ni primetio Jina koji se našao pored njega.

"Kako je bilo?", sa osmehom je upitao stariji, spremajući naručeno.

"D-dobro... Nadam se...", odgovorio je Jimin pogledavši ka stolu gde je malo pre odneo narudžbine.

"Šta ti je? Izgledaš nekako tužno", rekao je crnokosi ozbiljnijim tonom.

"Odakle se Namjoon i onaj momak što sedi sa njim poznaju?", rekao je Jimin ne obazirući se na ono što je drugi izgovorio pre nekoliko sekundi.

"Znači to te muči. Namjoon i on rade zajedno. Dugogodišnji su prijatelji. Poznaješ Yoongija?"

Jimin je uzdahnuo prošavši rukom kroz kosu. Bilo mu je jako neprijatno i imao je osećaj da je, i te kako, ostavio loš utisak.

"Recimo da se znamo...", odgovorio je.

Jin ga je zbunjeno pogledao pokušavajući da dokuči o čemu se radi.

"Jimine."

Obojica, i Jimin i Jin, okrenuli su se na izgovoreno ime. Crnokosi se, naravno, refleksno okrenuo kako bi video šta je u pitanju.

Ugledali su Namjoona čije je lice krasio blagi osmeh.

"Neko te traži", rekao je pokazujući na osobu koja je sedela za stolom do prozora.

Min Yoongi.