Povratak

VIII poglavlje

Probudila sam se rano. Zapravo, nisam baš mnogo ni spavala. Oči su mi bile zatvorene, ali san nije dolazio. A svaki put kad bih uspela da zaspim, budila sam se u trzajima jer sam ga sanjala. Sišla sam dole i skuvala kafu. Mama i tata su otišli na posao, a Lana u školu, bila sam potpuno sama. Zapalila sam cigaretu i izašla u dvorište. Obožavala sam tako da provodim vreme, dok sam živela ovde. Bilo je toliko mirno. To mi je jako nedostajalo u Nemačkoj. Činilo se da tamo nikada nije tišina.

Preživela sam i prvi susret sa njim. I prvi razgovor. Ali nisam se osećala bolje. Ponovo sam dobijala tu neverovatnu želju da ga vidim, da mu pomognem. Ta želja je zapravo ono što me je dovelo ovde. A sada, kada se vratila, sa sobom nije mogla doneti ništa dobro. Nisam mogla da se pomirim sa činjenicom da on ne želi da se promeni. A opet se menja. Ima grublji glas, izrastao je i razmišlja o nekim stvarima o kojima nije dok sam ja bila tu. I zbog toga mi je izuzetno drago. Ali nije promenio svoje klinačke navike, svoj ponos i nesposobnost da pokaže emocije, što su ujedno i glavni razlozi zašto sam otišla.

Iz misli me je trgao zvuk mog telefona. Podigla sam ga sa stola. Imala sam poruku na facebook-u. Umalo mi je ispao iz ruke kada sam na ekranu pročitala njegovo ime.

"Dobro jutro. Zašto ne spavaš?"

"Nisam došla ovde da bih spavala. A ti?"

" Znaš da spavanje nije moj fazon. Spavaću kad umrem! :D "

" Hahaha, a da, skoro sam zaboravila :D "

" Sva sreća pa je skoro :D "

" Duhovit, kao i uvek :D "

" Znamo se ;) "

" Jako dobro ;) "

" Šta radiš večeras? "

" Ne znam još, sa ovim mojima nešto. "

" A posle? "

" Posle ništa, spavam :) "

" Nisi došla ovde da bi spavala :D "

" A jel? :D "

" Da :D Javi mi kad završiš, ako želiš "

" Što? "

" Da se vidimo :) "

" Važi :) "

I sve je ponovo počelo. Znala sam da ću mu se sigurno javiti. I znala sam da ne bi trebalo. Ali nisam mogla drugačije. Preko svega bih prešla ako će to značiti da ću stići do njega. Iako ću tim postupkom ponovo biti ona devojčica od 19 godina i biće kao da nikada nisam ni otišla. Nije me bilo briga. Svesno sam išla glavom kroz zid. Sve zbog njega.