Odrastanje,bol i ljubav #Wattys2014

4.

Tate nisam imala, pa mi je uvijek bilo čudno kada neko priča o smov ocu, jer u tom trenutku vidim da nisu svi isti. “Baš divno”, osmijehnula sam se.

“Jesi li ti napunila 9 godina?”

“Jesam.Ti Sandra?”

“Daaavno još. Kada je tebi bio rođendan?”

“20. maja”.

“Zašto nisi nikoga zvala na rođendan?”

“Ma nisam nikoga poznavala. Slavila sam ga sa tom drugaricom”. Prava istina i dosta bolnija je da smo ga slavile samo mama i ja. Emilly je otišla na more i ako to nije bilo planirano,pa joj nisam stigla reći za rođendan. Ustvari provela sam ga u sobi sa mamom sa jednom malom tortom.

“Super. Sledeći put moraš da me zoveš inače ću se naljutiti”.

Nisam stigla da joj išta kažem jer je ušla učiteljiva. Počele su formalnosti. Iste gluposti kao i svake godine. Učenje,druženje i pretvaranje u čudovište ako je bilo potrebno da imaš malo pažnje. Emilly je bila posebna. Shvatala je svaku situaciju i nije zapitkivala. Ponašala se dosta odraslo za svoje godine. Prvo polugodište je prošlo u gluposti.

         

          Nisam znala da je vrijeme toliko dragocjeno dok mi nije počelo izmicati iz ruku. Već je padao snijeg i bližio se Božić i Nova godina. Knjižice smo uzele i prošla sam četvorkom i ako sam očekivala više. New York u ovo doba godine je bio najljepši. Ulice okićenje,lampice svugdje. Mi smo okitili i naš stan, nije bilo nešto posebno ali za mene je bio najljepši. Božić je brzo prošao. Emilly je otišla na skijanje u Švajcarsku. Bilo mi je jako dosadno. Dane sam provodila ispred televizora i samo sam jela, što se i vidjelo po meni. Zima je brzo plošla smijeg se otapao a ja sam imala osjećaj da sav onaj snijeg što se otopi završi meni na kukovima. Trebali smo u aprilu da idemo na ekskurziju u Texas. Dobila sa neke pare,nemam pojma kako i šta. Odlučila sam da umjesto ekskurzije kupim nov televizov i DVD. Slagala sam razredu da ne idem jer još nisam upoznala nikoga. Jedino dobro je što se televizor i DVD savršeno uklapali u naš stan. Tih 7 dana su brzo prošla. Pomagala sam mami u kući i igrala se sa Emilly. U školi sam se najviše družila sa Sandrom i ako je ona već imala svoju najbolju drugaricu. Došao je i moj rođendan. Mama je napravila toptu. Emilly nije bila tu ali je obećala da će doći večeras. Pozvala sam Marinu i Sandru. Rekle su da će doći i dogovorile smo se da se nađemo ispred škole. Čekala sam tamo jako dosta. Mama je zvala Marinu i Sandru ali ni jedna se nije javljala. Počele su suze da mi silaze niz obraze. Brzo sam ih obrisala da mama ne vidi. Već sam polako počela da glumim ledenu kraljicu. “Mama,hajdemo mi kući. Sad su mi one poslale poruku i rekle su da n mogu da dođu. Džabe čekamo ovde”, naravno sve je to bila laz. Nisam htjela mamu uznemiriti. Došle smo kući. Vidjela sam da je mama jako tuzna. “Hajde mi da tu tortu pojedemo. Večeras će možda doći Emilly”. Mama me je gledala u čudu. Od tog momenta za mene rođendan je bio glupost. Izgubila sam želju i volju da ga slavim. Emilly je naravno došla.

“Srećan rođendan. Izvini što nisam došla ranije. Izvoli poklon,nadam se da ti se sviđa”.

“Samo neka si ti meni došla. Hvala ti puno”.

Dobila sam divnog medu, bijele boje koji drži malo jastuče na kojem piše “I love u”.

“Divan je. Sviđa mi se”.

“Baš mi je drago. Da li su ti bile drugarice?”

“Javile su juče da ne mogu doći”. Opet sam počela da lažem. Nisam joj rekla istinu i ako sam imala potrebu, ali jednostavno nisam mogla da izustim istinu.

“Ma dobro, biće još rođendana. Moj rođendan je 25. avgusta. Tada sam obično na moru, pa ga nikada ne slavim kod kuće”.

Uputila sam joj samo jedan smješak. More. Njega sam samo vidjela na filmovima. Imala sam jaku želju da odemo ja i mama negdje na ljetovanje.