Odrastanje,bol i ljubav #Wattys2014

16.

Došlo je i vrijeme da Emilly, ja i Ron gledamo film. Odlučili smo se za Plaćenike. Ron je bio opušten. Cijelo veče nisam skidala pogled sa njega.

“Zašto si insistirala da gledamo film”, obrati mi se Emilly.

“Onako. Šta fali da se mi malo družimo”.

“Ako ti tako kažeš”.

“Hoćete li ućutati. Ima onih koji hoće da gledaju film”, reče Ron.

“Bato, ti si nekada pravi davež. Odoh ja u kupatilo”, ustade Emilly.

Ron mi se približio “Mogli smo ovo nekada ponoviti, ali samo nas dvoje”.

“Naravno”.

“Ooo,pa vi ne gubite vrijeme”, zaskoči me Emilly.

“Nije onako kako izgleda”.

“Vidim  ja Emma sve. Film se završio. Mogli smo sada nešto drugo da radimo”.

“Ja stvarno ne mogu. Imam nekog posla”.

“Ispratiću te ja”, ustade Ron.

“Nisi se trebao mučiti”, rekla sam mu na vratima.

“Ma nije ovo ništa”, nagnuo se da me poljubi. Ja sam se u tom momentu samo izmakla. Nisam se plašila ali nisam htjela biće vremena i za poljubce a i za druge stvari.

“Vidimo se sutra. Ćao”.

Uputio mi je osmijeh.

“Bako stigla sam. Odoh se malo odmoriti, pa sutra rano odoh sa drugaricama”.

“Čuvaj se zlato”.

Trebalo je sutra da odem kod Marion. Moram joj ispičati za ovo od večeras. Bez razloga sam se uplašila. Ron je tako dobar i pažljiv i sugurna sam da me nikada neće povrijediti…

          “Dobar dan, mogu li ući” , upitala sam doktoricu Marin.

“Naravno. Izvoli”, uputila mi je smiješak. “Kako je prove dan sa Ronom?”

“Gledali smo filma, kod njega kući”.

“Divno. Niste bili sami?”

“Bila je njegova sestra, Emilly”.

“Opiši mi sve kako si se osjećala tu noć”.

Uzdahnula sam, “Bilo je divno. Shvatila sam da sam se bez razloga plašila. Ron je divan i u tom trenutku sam skroz zaboravila na svoj strah. Tu je ostao još strah od mraka”.

“I to ćemo riješiti. Jedan problem smo već riješile a to za mrak ćemo lagano”.

“Izvinite što se petljam, ali zašto Vi meni hoćete da pomognete”.

“Kada sam ja bila tvojih godina, silovao me je prvi komšija. Zaprijetio mi je da ne smijem nikome reći, jer će on smisliti neku laž i moji će više vjerovati njemu nego meni. Nisam nikome rekla i sama sam se borila sa tim. Rezultat je kao što i sama vidiš nemam nikoga. Nikada nisam imala momka, i vjerovatno ću ostati sama do kraja života”.

“Nećete”, prišla sam joj, “za ljubav nikada nije kasno. Moja baka je govorila pa čak i ako se zaljubiš u šezdesetoj ni tada nije kasno. Ljubav je ljubav”.

“Hvala ti. Tebi hoću da pomognem jer ne zaslužuješ da završiš kao ja”.

“I Vi ćete naći sebi pravu ljubav u to sam sigurna”.

“Ti si već sebi našla”.

“Ne mora značiti da ćemo mi ostati zajedno. On će otići na fakultet u London a ja ću ostati ovde, vjerovatno radeći u nekoj prodavnici”.

“Ja imam osjećaj da će biti drugačije. Izađi sa Ronom sama. Kada se završi sastanak dođi kod mene da se ispričamo”.

“Hoću. Doviđenja”.

Vraćajući se kući shvatila sam da moj problem nije ništa u poređenju sa njenim. Ta žena je puno propatila a opet ima volje za životom i želju da pomaže drugim ljudima. Divila sam joj se i zavoljela je za veoma kratko vrijeme…

          Škola je bila na svom mjestu. Prolazila sam i to je bilo najvažnije. Odnos sa Carmen i Sandrom je išao nekako, više onako radi reda. Družile smo se toliko godina šta fali i ovo još malo. Sa Hope je bila drugačija priča. Ona je bila dosta drugačija od njih. Stalno me je smarala sa momcima. Imala je 101 momka ali ni jedan nije znao da joj je momak. Kada bolje pogledam, bolje da me ona smara sa tim pričama, nego Carmen sa nekim nebulozama. Prvo polugodište sam izvukla sa trojkom. Bilo mi je svejedno jer nisam planirala da se prebacim u medicinsku. Jedini nam je problem bio gdje ćemo slaviti Novu godinu. Na kraju smo odlučile da ćemo slaviti kod mene. Nisam ništa puno pripremala, bilo je samo eto onako da ne budemo same kući. Bile smo na facebook, dosađivale se i pošto je Tia bila sa nama pucale smo od smijeha. Sat je otkucao dvanaest. Krenuli smo sa čestitanjem preko facebook-a. Carmen je stigla poruka od Tea, “To danas godišnjica drkanju. Imaš li kome sada?”  Bilo je to jako nisko sa njegove strane. Carmen je jako bila tužna. U tom momentu mi je bilo jako žao. Možda se ona osjećala isto tako kada sam je napadala. Nisam mogla da vjerujem kako tako mala greška može da te obilježi do kraja života…

        Tog zimskog raspusta sam otkrila mnogo novih stvari o sebi. Bila sam dobra u kuvanju. Jako me je to opuštalo i činilo srećnom. Još jedna stvar koja me je ispunjavala jesu knjige. Mnogo sam čitala i zaboravljala sam na probleme. Preko raspusta sam par puta bila kod Marion. Nisam mogla da izađem sa Ronom jer je on bio kod bake. Čekala sam trenutak kada će se vratiti. Obećala sam sebi da ću u drugom polugodištu biti znatno bolja i da ću se više truditi u svemu. Stalno sam posjećivala mamin grob. Tu sam mogla sve da kažem, šta god mi je bilo na duši. Škola se polako primicala, ali nisam znala da se sa njom primiču razni problemi i veliki brodolom koji ne bih mogla podnijeti bez jedne osobe.