Odrastanje,bol i ljubav #Wattys2014

3.

Napokon se desilo nešto zanimljivo.Doselili su se nove komšije.To je bila djevojčica mojih godina I njen brat stariji od nas dvije godine.Ona neće ići sa nama u razred jer ide u drugu školu.Baš šteta,ali opet imaću sa nekim da se družim. “Zdravo.Ja sam Emilly,ovo je moj brat Ron.Doselili smo se ovde juče.Vidjela sam te kako se igraš pa me zanimalo da li bi htjela da se igramo zajedno?” “Naravno,nemam ništa protiv.Imam ovde lopte.Nema ovde nekog prostora za igru”. “Ma nema veze,imam ja  dosta lutkica u kući pa možemo nekada da se igramo kod mene,ali i kod tebe ako može”. “Naravno da može.Mami bi I bilo drago da imam sa nekim da se igram a da to nije crna kutija”. “Hahaha,znam kako ti je.Ja sada moram da idem.Mama I tata raspakuju stvari pa im odo pomoći.Vidimo se sutra ovde u isto vrijeme,pa ćemo se igrati”. “Važi.Brzo se raspakuj i ako ti treba pomoć,javi se”. “Hoću.Moja mama večeras pravi kolače,pa možeš doći,naravno ako ti mama dopusti”. “Pitaću je.Ma vjerovatno će me pustiti.Vidimo se večera”. Popela sam se do svog stana. Mama je I dalje nešto šila. “Mama,zvala me Emilly da idem malo kod nje da se igramo”. “Naravno,idi,ali nemoj puno ostajati.Možda ljudi imaju nekog posla sutra.Znaš da je samo ostalo još sedam dana do početka škole”. “Neću se zadržavati,obećavam.Nemoj ni ti dugo da radiš,sutra moraš rano ustati”. Upitali mi je divni osmijeh. Bila je nekada stalno nasmijana,ali je sada stalno radila. Bila je premršava,blijeda i ispucalih ruku. Voljela bih da mogu nešto učiniti za nju. Krenula sam prema Emilly. Pozvonila sam.

          Vrata je otvorila divna žena,lijepo sređena i obučena. “Oh,ti mora da si Ema.Uđi Emilly te čeka u sobi”. Oni nisu ništa bili pretjerano bogatiji od nas,ali im je ipak bilo prelijepo u stanu. Hodnici sa puno goblena i slika,kuhinja boje ciklame i uspjela sam da vidim i sobu koja je bila baby blue sa velikim ormanom. “Emaaa,baš mi je drago što si tu”. Kada sam vidjela dječiju sobu ostala sam bez daha.Ljubičasta boja,slična jorgovanima iz Irske. “Baš ti je divna soba”.

“Drago mi je da ti se sviđa.Imam ovde i slatke lutkice,pa se možemo igrati,posle kolača”. Gledala sam lutke,bile su iste one sa rekla.Viđala sam ih samo na TV-u i u prodavnicama.Imala sam i ja par lutkica ali nisu bile ovako divne.I ako smo bile malo stare za lutkice,opet smo htjele da se igramo,bilo je jako zabavno.

“Evo Ema,uzmi ovu,a ja ću ovu,pa ćemo se igrati”.

“Hvala”.

Emillyna mama je donijela kolače. One čokoladne sa čokolandim punim mrvicama.

“Evo cure kolači.Pijatno i lijepo se igrajte”.

Igrale smo se najmanje sat i po.Bilo mi je divno,ali morala sam kući.Pozdravile smo se i kada sam izlazila vidjela sam njega,Rona. Vidjela sam ga samo sa leđa ali bilo je dovoljno da se zaljubim. Nisam ni sanjala da ću se zaljubiti sa se devet godina. Bilo mi je jako smiješno jer nisam imala pojma o tome. Ono što sam gledala na serijama bilo mi je odvratno i gadno,nadam se da ja neću biti takva. “Doviđenja i hvala vam na kolačima”. Došla sam kući mrtva umorna. Mama je bila u kupatilu. Javila sam joj se i otišla da spavam.

            Raspust je brzo prošao. Bilo je jako dosadno,osim igranja sa Emilly i posmatranje njenog brata. Nisam znala kakvi su to leptirići koje isjećam u stomaku svaki put kada prođe pored mene ili kada me pozdravi. Shvatila sam da je on moja simpatija. Sviđao mi se ali jednostavno nisam znala kako to da mu kažem,bili smo premladi za to.Nisam smjela mami reći o tome. Napunila sam u 9 godina a Ron 11.Bio je zdreo.Nije se družio više sa nama. Ponašao se baš čudno.

          “Heeeej. Kako si provela raspust? Gdje si sve bila?”, dočekala me Sandra na vratima. “Jao,izvini.Pretrpala sam te pitanjima.Izvini”. “Ma nema veze. Bila sam neko vrijeme u Irskoj. Išle smo tamo da posjetimo stare prijatelje. Došla nam je i nova komšinica. Ima li šta novo kod tebe?” “Baš lijepo što si bila u Irskoj. Pričaćeš mi jednom šta sve ima tamo. Ja sam pretežno bila kod tate u Dalasu. Ima tamo malu farmu pa ja sa rodicama provodim vrijeme”. Kada je spomenula tatu, nešto me je steglo i progutala sam knedlu.