Odrastanje,bol i ljubav #Wattys2014

30.

Prošla sam opet trojkom, ali zadovoljna sam. Božić je sutra. Odlučili smo da ga slavimo Marion, Bob i ja u našem stanu. Divno sam okitila stan. Jelku sam postavila na terasu da izgleda ljepše a svjećice sam stavila takođe na terasu. Po stanu sam stavila razne ukrase, neke sam ručno pravila a neke sam već imala. Danas je Badnji dan. Ja i Marion spremamo hranu za sutra. Nećemo puno praviti jer nam obično niko i ne dolazi. Ispekla sam par kolača i na kraju napravila tortu. Sve je bilo spremno za sutra. Izašla sam na terasu i gledala kako je grad lijepo ukrašen. Sjećala sam se kako smo mama i ja zajedno pisale pismo Deda Mrazu. Kako smo ukražavale pismo i kovertu i na kraju ga bacile u kamin, jer je ona rekla da kad pismo izgori ode pravo kod Deda Mraza. Počelo je da bude hladno, a snijeg je polako počeo padati. U stanu sam bila sama. Bob i Marion su otišli na klizanje, Ron i Emily su kod bake i deke. Odlučila sam da napravim kokice i da pustim neki božićni film. Posle dugog pretraživanja odlučila sam se za „Christmas Cupid“. Sjela sam na pod uzela kokice i totalno se posvetila filmu.

          Božić je. Prvo što sam uradila nazvala sam baku Ednu. Bilo joj je jako drago da me čuje. Po njenom glasu sam shvatila da je mnogo bolje i bilo mi je drago zbog nje. Čula sam se takođe i sa Hope, Carmen i Sandrom i njima sam čestitala Božić.

„Doručak je spreman“, Marion me je zvala dok sam ja stavila utikač u utičnicu i gledala kako lampice svijetle. Uzela sam telefon da vidim imam li poruku. Poruku mi je poslao Ron, čestitao Božić pa sam mu uzvratila. Bacila sam telefon na krevet i izašla iz sobe. Bob je već uveliko jeo.

„Izvini ako si dugo čekala. Ustala si malo ranije ali ja nekako nisam navikla da ima ovoliko ljudi. Prije sam slavila sama ili sa roditeljima“, rekla mi je Marion.

Zagrlila sam je, „Nema veze. Diši, nemoj se udaviti“, potapšala sam Boba po ramenu. Uputio mi je samo pogled i vratio se tanjiru. Sada vidim na koga volim toliko da jedem. Marion je krenula da mi sipa jelo u tanjir, a ja sam odmahnula glavom, „Stvarno ne mogu. Na dijeti sam. Uvijek se preko praznika ugojim. Uzeću jednu jabuku i to mi je dovoljno“.

„Imaš voća, otvori ovu komodu“, pokazala mi je rukom na vrata komode odmah do frižidera.

„Jeste vi planirali šta danas?“, upitala sam.

„Možda malo prošetamo do mojih roditelja da ih Bob upozna. Možeš i ti sa nama“, rekla mi je Marion.

„Radije ne bih, ostaću ovdje. Idite vi. Kada ste planirali?“

„Za možda pola sata. Trebala bi i ti da ideš. Biće ti dosadno“, rekla je Marion molećivim glasom.

„Stvarno ne mogu. Gledaću neki film. Vjerujem da će mi biti dosadnije tamo nego ovdje“, nakrivila sam donju usnu i ustala i otišla u sobu. Legla sam i razmišljala o svemu. Vrijeme brzo prolazi. Nisam ni završila srednju a već sam počela razmišljati o fakultetu. Znala sam da ga neću moći platiti a opet bio mi je preko potreban. Situacija je i onako bila teška, mogu misliti kako će biti za par godina. Duboko sam uzdahnula i pokušala da razmišljam o nečemu drugom. Brzo sam skočila sa kreveta i obukla farmerke i majicu. Počešljala sam se i istrčala iz sobe.

„Bob, Marion imam nekih obaveza. Lijepo se provedite a ja se neću puno zadržavati“, brzo sam zatvorila vrata da me ništa ne pitaju. Trčala sam do centra i bila premorena. „Sranje“, promrmljala sam jer nisam ponijela pare. Moraću pješke ali bi mi dobro došla zimska šetnja. Prišla sam maminom grobu koji je bio prekriven snijegom. Nisam imala rukavice pa sam počela čistiti rukama. Ruke nisam osjećala ali znam da ovo nije ništa u poređenju sa njenim bolovima.

„Mlada damo, trebaju li ti rukavice“, čula sam nepoznati ali zakržljali glas iza sebe. Trgla sam se i podigla glavu a ispred mene je stajao starac državši u rukama rukavice. „Šteta je da tako mlade ruke propadnu. Izvoli dijete rukavice pa ćemo zajedno očistit snijeg“., pružio mi je rukavice a ja sam ih uzela. „Divno ti pristaju. Pripadale su mojoj ženi“, rekao je drhtavim glasom.