Odrastanje,bol i ljubav #Wattys2014

25.

„Hej, hej, šta ima?“, ušla je Hope i zagrlila me.

„Ništa posebno. Carmen je javila da će kasniti“, napravila sam kiselu facu.

„Na koliko se ovo treba peci i hajde molim te uključi ovo čudo“, Ron se proderao.

Hope me je pogledala veoma čudno, nešto tipa „Šta se ovdje dešava?“

„Uđi, stavi stvari u moju sobu“, prekinula sam ovu neprijatnost. Bilo mi je jako krivo što im nisam rekla, sada će se vjerovatno osjećati jako čudno i atmosfera neće biti baš prijatna. Hope je otišla u sobu,a ja sam krenula ka kuhinji.

„Piše ti lijepo na 180 stepeni“, pokazala sam mu prstom.

„Znam, ali nemam pojma kako da uključim ovo čudo“.

„Aaaa“, iznervirano sam uključila rernu. Ron mi je prišao i poljubio me je. Nisam mogla više biti ljuta pa sam mu uzvratila.

„Khm...“, vidjela sam Hope koja je stajala ispred nas. „Ima li nešto što želiš da mi kažeš?“

 „Khm...“, vidjela sam Hope koja je stajala ispred nas. „Ima li nešto što želiš da mi kažeš?“

„Ron, ovo je Hope moja najbolja drugarica. Hope ovo je Ron, on je moj momak. Upoznali ste se vi kad nas je Ron vozio onaj dan ali eto da vas sada malo bolje predstavim.“, Ron je pružio ruku a ona je zaširila zjenice. Čulo se zvono. Bogu hvala, spasilo me je. Krenula sam prema vratima a Hope je bila iza mene. Carmen je ušla u stan, i bukvalno se nije gasila. „On će meni tako da kaže. Kako je samo glup, meni će on da zabrani da postavljam...“, u tom trenutku je stala jer je vidjela Rona koji se smješkao.

„O baš sam nepristojan“, prišao je Carmen, „Upoznali smo se onaj dan ali mozda si zaboravila, ja sam Ron, Emin momak“, naravno Carmen je imala istu facu kao i Hope, možda je čak malo gore izgledala od nje.

„Hajde uđi, ostavi stvari ovdje“, rekla sam Carmen.

„Gdje ti je baka? Zašto te nije bilo ovoliko dugo i pobogu šta ti je to na nozi“, Camen je samo postavljala pitanja.

„Hajde, da sjednemo na kauč, ja ću zvati Boba, da javim da ste stigle. Ne gledajte me tako sve ću vam objasniti“.

Završila sam poziv sa Bobom i rekao mi je da će doći sutra oko 4, da mi ne moramo ustajati rano. „Mi čekamo.“, rekla je Hope.

 „Baš su ti slatke drugarice, kao neka mala dječica su. Mogli smo do parka, mislili bi da su nam ovo djeca“, nasmiješi se Ron.

„Ma hvala ti ko bratu“, uzvrati Carmen. „Dosta o ovome hajde ti meni i Hope objasni šta se sve dešavalo“.

„Mogle ste vi za sto sjesti, ja hoću da gledam ragbi. Za ovo za djecu sam se šalio, i nesto ste mi drugačije valjda je tada bilo jutro pa ste pošle bez šminke“, prasnuo je u smijeh.

Nas tri smo ga samo prezrivo pogledale, „ Radila sam nešto i padnem sa stolice, uganem nogu i Ron me odveze u bolnicu. Kada sve to prođe odem kod mame na grob i tamo vidim svog oca, uglavnom odlučila sam da se malo zbližim sa njim. Da situacija bude gora baka mi ima astmu i morala se vratiti u Irsku a Bob živi sa mnom“.

„A kako se ovaj uklapa u sve to“, Hope je pokazala prstom na Ron.

„Duga priča. Ron mislim da ti kolačići gore“, stan je smrdio na paljevinu.

„O ne, totalno sam zaboravio“, skočio je i izvadio kolačiće a oni su bili ugljenisani.

„Jesam te lijepo zamolila da se potrudiš da ne zapališ kuhinju“, ustala sam i rukom pokušala rastjerati dim koji je dopirao iz rerne.

„Priznajem“, Ron je stao ispred mene.

„Šta?“, upitala sam začuđeno.

„Ne mogu ništa bez tebe“, poljubio me je u čelo.

„Awww, kako romantično. Hoću i ja“, rekla je Carmen.

„Dobro. Ron je prišao i poljubio je u čelo. Jeste sada godpošice zadovoljni“, Ron je upitao a Carmen je počela da se crveni.

Ja i Hope smo se cijepale od smijeha. Nismo mogle da stanemo čak su nam i suze krenule na oči. „Šta se smijete rekla je da hoće i ona, pa da ne budemo sebični to sam joj učinio, ali samo možeš da dobiješ ovo“.

„Nisam mislila to. Hoću i ja momka da bude tako kao ti“.

„Imala si sličnog, zato ne seri“.

„Alex, bio je najbolji, jeste malo bio poglup ali opet bio je najbolji i najstrpljiviji od svih“, stavila je glavu na sto.

„Dosta o romantici, hajde da pospremimo ovaj nered. Ron ti peri suđe i onako si napravio sranje u kuhinji i baci te kolače vidi kako izgledaju“.

„Može li samo kad mi se završi ragbi“, upitao me je.

„Može“, poljubio me je u usta i bacio se na kauč.

„Kako ste samo slatki. Koliko ste zajedno i zašto nama nisi ništa rekla?“, upitala je Hope.

„Ima 2 mjeseca ja mislim. Nisam imala vremena, ali eto važno je da sada znate“.

„Kako je samo sladak i pažljiv“, dobacila je Carmen.

„Samo da vidiš kakav je paničar o tome da ti ne pričam“.

„Gledam ragbi ali nisam gluv“, dobaci Ron.

„Hajmo u sobu a ti ragbisto pospremi kuhinju“, prišla sam i poljubila ga.

„Gdje ćemo spavati?“

„Ron u dnevnoj, a mi ćemo ovdje u mojoj sobi“, odgovorila sam.

„Odo ja malo na internet, da vidim šta ima. Mogle smo kasnije neki film da gledamo. Pitaj Rona koji mu je omiljeni“.

„Sačekaj dok mu se ragbi završi“.

„Ne mogu da vjerujem da imaš momka: Nemoj da se uvrijediš ali kako si ga natjerala da se zaljubi u tebe?“, upitala je Hope.

„Što bih se uvrijedila. To se i ja pitam svaki dan“.

„Završio sam. Šta vi radite?“, ušao je Ron i sjeo na krevet.

„Već? Nešto si ti tu zbrzio. Zanemari to. Koji ćemo film gledati?“, sjela sam pored njega.

„Pali anđeo. Knjigu smo ti kupile za rođendan ali smo saznale da ima i film, pa ćemo ga gledati“, Carmen ga je već našta i pokazivala nam je glumce.

Svi smo sjeli na pod, bilo nam je tako valjda udobnije. Carmen je stavila film da se puni da nam ne bi prekidao. Knjiga je bila savršena tako da nisam ni sumnjala da će film biti loš. Otišli smo u kuhinju i napravile kokice, Ron je ostao u sobi.

„Sada kad gledam tebe i Rona, nekako mi je i žao što nisam ostala sa Alexom“, rekla je Carmen sipajući sol u šerpu.  „Šta misliš da li da ga zovem?“

„Ja samo znam da ako vam je suđeno, srešćete se opet“, odgovorila sam joj. „A to pravo da ti kažem vrijedno je čekanja“. Znam da je svaka prava ljubav vrijedna čekanja. Ne treba da se zaletimo na prvu osobu. Ja sam čekala onogo prvog i sada vidim da se čekanje isplatilo.

„O čemu ti razmišljaš. Hajde da gledamo film boli nas briga za momke“, rekla je Hope.

Otišle smo u sobu i Ron nas je tamo čekao. „Mislio sam da ste se izgubile“.

„Pusti film, napravile smo kokice“, pružila sam mu zdjelu kokica. Namjestila sam se Ronu na rame, ali u pola filma smo primijetili da Carmen i Hope ne mogu da se nikako smjeste na jedno mjesto.

„Pređite vi na krevet ako vam je tu neudobno“, rekla sam im.

„Ne vidimo sa kreveta, vidiš da je ekran namješten preka vratima, nemoguće je da možemo gledati film sa kreveta“, rekla je Hope i legla na pod da odmori leđa.