Odrastanje,bol i ljubav #Wattys2014

20.

Knjiga je bila savršena. Nisam je ispuštala iz ruku. Sama pomisao na tako savršenu ljubav mamila mi je zelju da i ja imam tako iskrenog muškarca pored sebe. Ron je bio stvarno divan ali još nisam bila spremna da muškarcu poklonim svu pažnju. Muškarci su bili jako nepredvidivi, i nisu spremni da urade za nas onoliko koliko smo mi spremne za njih. Štivo sam završila za jedan dan. Nisam mogla da vjerujem, oborila sam sopstveni rekord. Skrenula sam pogled ka prozoru i tamo je ležao Ron, sa slušalicama na ušima i glavom ubačenom u jastuk. Nisam znala kako da ga zovem a noga me je još boljela. „Ron“, povikala sam, ali me naravno nije čuo. Jedino mi je preostalo da sačekam da mu se pripiša i da ode u toalet a ja da iskoristim priliku i da zovem. Nisam dugo čekala kada je ustao i vidio me kako sjedim blizu prozora. 

„Leptirice, koliko vremena tu stojiš čekaš. Dobro je pa sam te ugledao mogla si odletjeti“, nasmiješi se.

„Možeš li molim te da prestaneš da me tako zoveš“.

„Dobro. Izvini. Neće se ponoviti. Šta ti treba i kako ti je noga?“

„Dobro je. Knjiga je divna. Pročitala sam je danas. Nisam znala da se u tebi skriva takav tip“.

„Kakav?“ 

„Pa to, da voliš knjige“.

„Nisam znao ni da ih ti voliš“.

„Obožavam ih“. 

„Ja i Emilly smo baš različiti. Ona knjige očima ne može da gleda. Htio sam sa tobom da nešto popričam“.

„Reci. Nadam se da nije ništa ozbiljno“.

„Radi se o fakultetu. Sledeće godine idem na fakultet. Pa bih prije toga htio nešto da te pitam“.

„Pitaj sada“. 

„Šta ti osjećaš prema meni?“

„Lijep si, privlačan, divan prema meni...“

„Ali? Mora da postoji ali“.

Nasmijala sam se, „Nije do tebe, do mene je. Nisam spremna, ne mogu“.

„Pa nisam tražio seks. Pitam te hoćeš li mi biti djevojka“. 

Nisam znala šta da mu odgovorim. Ovaj trenutak je bio za očekivati. Nisam ga htjela povrijediti, to nije zaslužio posle svega što je učinio za mene.

„Čekam odgovor. Hoću da znam na čemu sam“.

„Ja imam jedan veliki problem. Jednostavno ne mogu. Sa tobom je sve u redu, ali ja,JA ne valjam“.

„Kakav je to problem? Ispričaj mi sav sam se pretvorio u uho“.

„Neću ti sto posto pričati ovako. Dođi kod mene i lijepo ćemo popričati“.

„Važi, eto me samo da se presvučem“. 

Bio je stvarno brz. Nadala sam se da će reći da ne može da dođe. Nisam bila spremna da mu ispričam sve.

„Izvini ako sam se zadržao“, uletio je u moju sobu i prekinuo me u mislima.

„A? Um izvini, nisam puno čekala. Sjedi“.

„Zvučiš jako čudno, nadam se da nisi ubila nekoga“.

„Ne brini, nisam. Ne znam samo odakle da počnem“, brisala sam dlanove od trenerku.

Uhvatio mi je ruke, „Počni od početka i smiri se“.

„Nisam imala neki savršen život i prošlosti i to se naravno pokazalo i na meni“.

„Okej, sada me stvarno plasis“.

Osmijehnula sam se i samo nastavila, „Tukao je mene i moju mamu. Onaj dan kada si mi prišao i kada sam te odbila to sam uradila jer kada si me uhvatio za ruku vidjela sam njegovu pitaju pokvarenu facu. Nisam to mogla izbrisati iz glave. Svi mi se muškarci gade i imam strah“, počela sam jecati.