Cimeri (završena)

PRE

"Šta čitaš?" Leo mi je prišao dok sam čitala Rođena u čežnji od Nore Robets. Malo je što sam se razočarala knjigom, jer sam očekivala puno više, a još je sad on naišao i pritom je tek pola 1. Ne znam kakva će apokalipsa biti kad je on legao ovako rano. Imao je na sebi samo trenerku ali je držao sivu majicu u ruci, i mirisao je na onaj prelijepi muški miris šampona, lonsiona i slično. Okrenula sam knjigu ka njemu, zapravo korice kako bi sam pročitao. Iskrivio je usta u nedostatku riječi. "Možda je previše njanjako za tebe, žao mi je." sudržala sam se od plaženja.

"Nije ona loša toliko." iskezio se. "Toliko." podigao je jedan prst. "I slažem se da je njankava. Dobro je da ne čitaš Sophie Kinsellu ili tako nešto. To bi mi tek snizilo mišljenje o tebi." frknuo je. Visoko sam podigla obrve. On zna za nju?

"Impresionirana sam, moram priznati." nagela sam se ka čipsu na noćnom stočiću.

"Nema veze, navikao sam se da me potcjenjuju." iskezio se. "Al samo sa tvoje strane me je zaboljelo." prevrnula sam očima.

"Ma da."

"Slomila si mi srce, Lexi." nasmijala sam se se njegovu retardiranu konstataciju. "Ozbiljan sam. To boli."

"Boli tebe povrijeđena sujeta." frknula sam. "Doživio si da te odbije prosečna djevojka. Plašim se šta se desava sa tvojim egom." sprdala sam se, naravno. Nije ni pokušao nesto da bih ga odbila, ali oboje znamo koliko je retardirana ova nasa situacija. Tek sada sam podigla pogled sa knjige i zapazila da on mene gleda pomalo čudnjikavo. "Šta?"

"Misliš za sebe da si prosecna?"

"A ti ne misliš?" podrugljivo sam ga pitala.

"Mislim da si slatka. I buljava." napravio je onaj iskrivljeni osmeh. "Volim žene sa krupnim očima. Prirodni afrodizijak." posmatrala sam ga kako jede puding kao neko dijete, oblizujući se i lizajući kašiku, i pokusala da zamislim nas u krevetu.
Ne ide.
Nije da sam nevina. Nisam, imala sam Franka.
Smuvali smo se kada sam imala 16, i neko vrijeme smo čak i živjeli zajedno, dok je mama bila kod tetke u Nici, ali njegov nagon za vođenjem ljubavi mi je bio uzasan i ne pamtim ga po dobrom. Ovaj detalj cu ostaviti za sebe.

"Daaa, buljavost mi je jaca strana." ironicno sam rekla, sa nekim posprdnim tonom, a on je suzio oci prema meni.

"Shvati kako hoćeš. To je istina." nastavio je da jede puding u tišini, a ja sam se vratila knjizi, jedva isprativsi sve radnje. Nisam bas svoja.
Trebalo je da prodje 20 minuta i da stignem do 88. strane da bih shvatila da mi se knjiga ne svidja. Ostavila sam je na sto, dohvatila svileni mantil koji nosim preko spavaćice i otišla do stola sa ogledalom kako bih se ocesljala i namazala lice kremom. Dok sam to radila, Leo se okrenuo ka zidu i zaista sam se trudila da ne bacam pogled ka njemu dok je bio u boksericama. Nosio je sive (primetili ste da mu je siva omiljena boja) gaće, sa natpisom STOP na onoj lastici, to nisam mogla da je primetim iako su mi vise oduzela paznju njegova ledja i lepo izvajani mišići koje je bilo nemoguce ne videti.
Nakon toga legao je u krevet, smestio se na svoj jastuk i okrenuo ledjima meni, tj. mojoj strani.
Nakon nekog vremena sam se i ja smestila, i iako mi je bilo hladno ispod samo jednog jorgana zaspala sam, ne osjecajuci toplinu Leovog prisustva.

Jutro nakon tog dana bilo je iznenadjujuce prijatno. Bila je subota, pila sam kafu sa Christinom i prošlo je tek podne kada sam shvatila da smo same.
Odšetala sam do radnog stola i rezala ananas, kivi, mandarine i neko voće koje nisam uspela da odredim sta je da bih napravila smoothie od njega, i zatekla sam šlag, jagode i banane u posebnoj fioci.

"šta je ovo? rekla si da nema jagoda."

"To je Leo ostavio i rekao da se ne jede, pa sam sklonila tu." bilo mi je čudno prisjećajući se šta mi je svako jutro u skorije vrijeme ostavljao da jedem, ali iskulirala sam i nije mi se dalo da se zanimam time.
Ispeglala sam svoj bijeli mantil jer sam znala da bih to zaboravila do ponedeljka, ocesljala kosu i poradila na podocnjacima, obula se i izasla iz kuce. Nije bilo toliko hladno, ali ruke su mi se ledile.
Na putu do Margo kosa mi se pokvarila ali nisam dala da me to smori. Bila sam lijepo raspolozena i nadala sam se takvom danu. Kad sam je ugledala automatski sam se nasmijala- snijeg je padao a ona je bila u nekoj haljinici, doduše sa helankama ispod i kaputu preko. Hladnoća je nije spriječila da bude super raspoložena, kao i uvijek.