Cimeri (završena)

30.

"Lexi!" Christina je uletila u stan kao uragan i zagrlila me. Jako sam je stegla, i jedna suza mi je pobjegla. Mnogo mi je nedostajala. Bukvalno smo se minutima grlile, uz povremeno šmrcanje. Falilo mi je ovo.

"Bože, bilo je i vrijeme", rekla sam kroz suze i jače je stisla.

"Teta Allie!" Lana je utrčala i zagrlila me oko nogu. Pustila sam Chris i uzela je u naručje.

"Dušo." udisala sam njen preslatki, dečiji miris i mazila je po kosi.

"Mama mi je rekla da nisi kući, ali evo, tu si", pogledala me je slatkim očima.

"Sada sam tu."

"Stric Leo mi je rekao da si mnogo lepa. Nije slagao. Stric Leo nikad ne laže." obuhvatala me je ručicama oko lica. Još jedna suza mi je kanula iz oka.

"Ne laže." potvrdila sam i zagrlila je još jednom.

"A mislio sam da ćeš reći da sam gad." čula sam glas iza sebe i ukipila se. Ne, ovo ne može biti on. Ruke i noge su mi ukočene, srce mi nenormalno pulsira, ako postoji mogućnost da iskoči iz grudi onda će se to definitivno sada desiti.

Kukavica kakva sam i uvijek bila-ne smijem da se okrenem. Ali sada sam smogla snage, spuštam Lanu, i okrećem se ka njemu.

Chris je rekla da on ne dolazi. Sranje.

Nikad nije bio ljepši. Prošle su godine, lice mu je sad grubljih crta, usne veće (čitaj ljepše), one divne plave oči... Obučen i dalje u njegovom fazonu- siva komplet nike trenerka, sa kapuljačom na glavi. U meni sve treperi, mislim da mi se ruke tresu. Toliko vremena mi da da još jedna suza padne, pa me privuče u dugi zagrljaj.

Tek sam uzgubima vitalne funkcije, noge su mi oduzete, ruke grabe njegova leđa. Sav oslonac na svijetu bio je on. Zagrlila sam ga jako, gubeći osjećaj za nežnost. Ne znam kada ću opet imati priliku.

"Dobro si?" upita me pažljivo i izmiče se. Klimam glavom potvrdno.

"Mogu li ja doći na red?" Lucas, pozitivan kao i uvijek dolazi do mene i poklanja mi zagrljaj. Gledala sam ga uvijek kao starijeg brata, i ovo ne mogu da mu zaboravim.

"Hvala za sve." tiho sam rekla i prešla pogledom preko Lane, Chris i Lea. Lana je nastavila tradiciju sa početnim slovom L, imena. Lana, Leo, Lucas... Lexi.

"Ne možemo predugo ostati ali...tu smo da ti se nađemo." Lucas je rekao.

"Dovoljno dugo da obiđemo sve shopping centre." Chris ss ubacila i opet me zagrlila.

"Dobro sam, stvarno." Leo je i dalje stajao tamo.

"Mi idemo da se raspakujemo i da uspavam Lanu, preumorna je. Ostavljamo vas sada. Brzo smo tu", namignula mi je. Bože. Leo je zauzet momak, treba da se pomire da je sa nama kraj. Bili smo djeca, bili zajedno, muvali se... Sada ima nju. Kraj priče. "Dođi bejb." dodaje ruku Lucasu i izlaze sa Lanom. Bejb. Povraća mi se.

"Čujem da posebno tebi dugujem zahvalnost." kažem posle nekoliko minuta tišine.

"Valjda je tako." slegne ramenima. Ramena. Još su veća. I dalje bilda. Visina 195, plava kosa i oči, ti izgrađeni, definisani mišići... Širina ramena, veličina bicepsa. Ne mogu ni sa kim da poredim njegovu ljepotu. Ni sa kim. "Žao mi je."

"Hm?" mrštim se.

"Zbog tvog momka." ah, to.

"Nema razloga." slegnem ramenima i olako to kažem.

"Nema?" podiže obrvo visoko.

"Ionako nije bilo ništa ozbiljno. A i nesklad je bio između nas."