Cimeri (završena)

38.

"Lexi!" neko me drma. Intezivni pokreti mi pomeraju telo i kao da vibriram, ali ne mogu da reagujem. "Probudi se, jebote! Lexi." šamar. Boli me. Ali ne mogu da dam do znanja da sam budna. Koraci odlaze i ja pokušavam da otvorim oči, ali čini mi se da ne prođe ni pola minuta kada me velika količina ledene vode zapljusne. Refleksno ustajem i vrisnem.

Zatičem Nininu priliku kako se drži preko srca, prebledela.

"Na smrt si me prepala." kaže sa olakšanjem. Pokušavam da shvatim gde se nalazim pa se okrećem oko svoje ose da bih shvatila da sam u svojoj kancelariji.

"Šta se desilo?" pitam bez sećanja na bilo šta.

"Čega se poslednjeg sećaš?"

"Ja..." gutam pljuvačku. "Leo me ostavlja. Dan proveden u sobi gde sam dehidrirala. Izlazak. Tekila. Latice ruža... bensedini." ovo na kraju prošapućem. Vidim joj u pogledu negodovanje.

"Rekla sam ti sa je to loša ideja." cokće i ignorišem je. Presvlačim se tako što vadim stvari iz neke fioke u mom stolu, svetlo roze trenerka donji deo i gore crna majica kratkih rukava. Oblačim to i odbacujem svilenu belu haljinu.

"Idemo negde na kafu da dođem sebi." ustajem, vežem kosu u rep i izlazim na vazduh.

"Biće ti lakše. Moraš vodu da piješ. Ja vozim." otima mi ključeve i pali kola pa se odvozimo do nekog kafića na obali, gde vetar jače duva.

Sedamo brzo i naručujem litar kisele i kafu. Noć je lepa.

"Nismo popričale kao treba o Leu." Nina mi nameće temu koju tako želim da izbegavam. Telo mi ječi iznutra za njim, ali tešim se time da će to ubrzo prestati.

"Nema tu više šta da se kaže, Nina." okrećem glavu ka nekom momku sto do nas, koji me odmerava.

"Imamo, i te kako." okreće mi glavu ka njoj. "Ovakvo ponašanje i nemarnost ti neće pomoći. Svesna si toga?"

"da, a i neće mi pomoći saveti drugih jer trebam sama sebi da ovo prođem, i slušaću sebe. Tako da, uz poštovanje, ovo me jako smara. Promeni temu. Biće meni lakše." palim marlboro gold i ispijam gutljaj gorke kafe. jebiga.

"Biće ti lakše ako promeniš ploču."

"Biće mi lakše ako promenim mesto trenutno. Videćemo se." ustajem i namignem liku do mog stola pa kreće sa mnom do mojih kola.

"Gde si ti nestala?" Nina me zove sutradan ujutru, tj. budi me. Jedva promrmljam nešto u slušalicu.

"Budiš me." negodujem.

"3 popodne je, Alexia." prostenjem glasno jer zna da me nervira da me tako neko zove. 3 popodne? Jeeebote.

"Uf, uf. Kad treba da budem u sali?" ustajem i počešem se po temenu kose.

"Za četiri sata." kažem i odlučim da je vreme da ustanem i da seodjavim iz hotela. A onda se prekasno dosetim. Ssss, kako bi? S, s, s... Seth? Podsetila me je na to voda koju čujem u kupatilu, a i nedugo zatim nagu priliku muškarca opasanog u beli peškir.

"Dobro jutro." veselo kaže i  ja ga gledam kao da sam sa Marsa pala. "Nisam hteo da te budim, ali vidim da si se sama probudila. Mada, i vreme ti je. Naručio sam ti kafu i kroasane za doručak. Ja sam već jeo." i dalje ćutim i nemo posmatram razvoj situacije.

Nerado se prisećam sinoćnjeg odlaska u ovaj hotel sa ovim likom, koji me je merkao, a i usledila je duga i burna noć sa mnogo opijanja i mislim da sam možda i doživela nikotinski šok. Velike su verovatnoće, zapravo.

"Ovaj..." zastanem tu u nesposbnosti da završim rečenicu.
Podigao je ruku da bi me prekinuo.

"Nema potrebe da pravimo neprijatnu situaciju, važi? Zato bi bilo mnogo lepše da se ponašamo opuštenije. Ne baš kao sinoć, ali..." izraz lica mu se malo promeni. "Kad smo već kod prošle večeri, primetio sam da si bila u nervnom rastrojstvu. Zašto, ako smem da pitam?"

"Duga priča, jako." srknula sam gutljaj kafe i pojela zalogaj kroasana. "Da li bi bio voljan da mi poručiš još jednu kafu?"

***

"Gde si kog kurca bila, jebote?" Christina vrišti na mene odmah po ulasku u stan. Blokirala sam njene i Lucasove pozive, a Leove nisam dirala. Mislila sam da bi trebao on da me nazove ako su baš toliko zabrinuti. Nije da ne znaju na čiji bi se poziv i luda javila.

"Napolju." kažem hladno i ulazim u sobu.

"U šta se ti jebeno pretvaraš?!" vrišti na mene dok Lana prestravljena trči kod Lucasa kog nisam ni pozdravila, pa je izvodi iz zgrade. "Mi smo došli ovde kod tebe, Alexia! I šta ti radiš? Jesmo li te svi upozoravali na to kakav je Leo? Jesam li ti rekla da ćeš biti slomljena? I ti si sad kao u čudu, je l'? pita vidno nervozna.

"Ne tražim ni od koga sažaljenje, samo da mi mružite mir onda kada mi je potreban. On neka ide gde želi i kod koje god žene. Ja ću se srediti." sedam za ogledalom i čistim lice micelarnom vodom.

"Lexi, ne možeš tako." Armanijeva krema, nema je... tražim je po stolu ali uzalud.
"Misliš da bi on podržao to?" preturav stvari po prvoj fioci ali uzalud. Možda bih mogla da pogledam...
"Ti stvarno misliš da on tebe želi da vidi skrhanu?" druga, treća, četvrta. Ništa.
"Ponašaš se kao neka paćenica. Biće ih još, jebote!" odlazim do stočića pored kreveta i preturam. Okej, punjač za laptop i mobilni, labelo, krema za ruke.
"Ama slušaš li ti mene uopšte?!" zgrabila me je za ramena i odgurnula sam je.

"Moram da zbrzam pripremu  za Ninin rođendan, kod šminkerke nisam stigla jer sam tokom termina bila užasno mamurna. Bila bih ti zahvalna da se poneseš zajedno sa Leom u tri pizde materine. Okej?" sasvim smireno sam joj rekla nesvesna kako to zvuči a i nije me bilo briga. Više ne. Opustila sam kosu, lepše oblikovala lokne, uzela neku drugu kremu i sve to uradila dok je Christina skamenjeno stajala kod vrata u uglu sobe.

"Ne mogu da verujem u šta se pretvaraš."

"Veruj." hladno sam odgovorila.

"Rekla si da ti to nijedan muškarac nikad neće učiniti. A pogledaj se sad."

"Nekad za nekad, sad za sad. Vidi, Chris, volim te, stvarno. Ali vreme je da me malo pustiš. Nemam tri godine." prevrnula sam očima i mazala ruž.

"Puštali smo te do sad i vidi dokle si dogurala." izašla je neposredno posle te rečenice. Samo sam slegla ramenima.

U mini haljini crvene boje i srebrnim štiklama sam došla ispred kluba u svojoj novoj x6ici. Parkirala sam se.