Cimeri (završena)

PRE

"Kako to misliš trudna?" užasnuto sam upitao. Trudna kao da nosi...dijete u sebi? Lucasovo dijete? da postanem stric. Jebote.

"Možeš li samo da dođeš?!"
ciknula je.

"Odmah." prekinunuo sam i odmah istrčao, a Lucas za mnom.

"Šta se dešava?" pitao je i samo sam ga pogledao. Neka mu ona kaže. Šta će se sada desiti? Ne mogu da zamislim. Nikako mu ne bih bio u koži. Postaće otac? Neće valjda abortirati? Nikako nisam za to. Mislim, njihovo je dijete ali abortus nikada nisam odobravao. Neka rade šta hoće.

Uleteli smo u auto i za sekund bili tamo. Bile su same u stanu. Chris je sjedela na fotelji sa rukom i čašom vina na naslanjaču, a Lexi do nje na drugom naslanjaču, sa desnom rukom oko njenog ramena. Christina je plakala.

Lucas je odmah odleteo do nje. Skoro pa bukvalno.

"Hej" obrisao joj je suzu sa lica. "Šta je bilo?" nježno je pitao. Ja Lucasa ovakvom ne znam.

"Ostavićeš me." tiho je rekla kroz suze.

"Ne, ne." odmahnuo je glavom. Dao sam Lexi znak da dođe kod mene, nek ih ostavi same. Došla je i obgrlila me rukama preko leđa i grudi, stajući pored mene. Pogledao sam je i vidio da je u međuvremenu zavrnula dva pramena sa strane i zakačila, dok joj je ostatak kose padao u loknama.

"Trudna sam." sklonila je pramen sa lica i suza joj je kanula. Svi smo se ukočili, Allie i ja jer iščekujemo reakciju a Chris...pa isto. Lucas od šoka.

"Trudna?" skoro je prošaputao šokirano.

"Znam, znam, razumijem sve" sklonila je njegove ruke sa njenih koljena. "Mladi smo, ja treba da upišem master, ti završavaš forenziku još malo, treba tek da živimo i da se provodimo, da sredimo živote, da poradimo na nama, da se zaposlimo, da uživamo sa njih dv-"

"Christina.." Lucas je pokušao da je prekine.

"...sa njih dvoje", kao da ga nije čula nastavila je priču. "Da se još mnogo noći desi kao ova sa našim prijateljicama...Ti sigurno ne bi htio da postaneš otac sada jer-"

"Chris!" ali nije ga registrovala.

"Imaš mnogo toga u planu, mlad si, tek 24 godine, razumijem sve!" sve u jednom dahu govori i izgleda kao da će da pukne. "Abortiraću." sklopila je oči i suza je kliznula. Sad su svi zanijemeli.

"Znam sve, razumijem te, ne želim da te toliko vežem za sebe i da te gušim, a stvarno ne želim da me ostaviš, tako da da, abortiraću." drhtavim glasom je govorila.

"Da te ostavim?" opet je prošaputao u nevjerici. "Christina, kako to misliš da te ostavim?" užasnuto je pitao.

"Pa-"

"Jesi li normalna? Znaš li šta to znači?" ustao je.

"Ja hoć-"

"Ne zanima me šta hoćeš!" viknuo je malo. "To dijete je naše, Christina. Naravno da te neću ostaviti. Zar si mislila da ću ti dozvoliti da ubiješ to u sebi?" zgroženo je pitao. "Koliko dugo?"

"11 sedmica." malo smirenije je odgovorila.

"Osim što bi stvarno abortirala, neobrazovana si. Da abortiraš dijete od 11 sedmica? To je polovina trećeg mjeseca. Ne, kraj trećeg. Želiš da umreš? Tad djetetu kuca srce, Christina. I ti bi to stvarno učinila?" samo je ćutala. "Osim toga, misliš da bih ti ja to dozvolio? I najgore od svega je što misliš da bih te ostavio. Nikada to ne bih učinio. Ni pod kakvim uslovima. A kamoli samo jedna trudnoća." malo blaži je sada bio.

"Nije to samo trudnoća, Lucas. To nije tako jednostavno!"

"Zašto pričaš o tome kao da je to nešto užasno?!" uhvatio se sa obe ruke za glavu. "Bićemo roditelji! Mi! Odgajaćemo to dijete zajedno! Imaćemo divan život, sa njih dvoje pored nas!" pokazao je na nas dvoje. Imaćete, ako me Allie ne šutne. "I tada ćemo izlaziti, zabavljati se i uživati. Samo sa našom bebom kraj sebe." blago je rekao. Zašto tolika drama?