Cimeri (završena)

PRE

"Retardirana je. Nije mi jasno kako možeš da se družiš sa njom toliko godina." Leo je pričao u kolima, u povratku kući. "Možda zato što si retardirana koliko i ona." podrugljivo je rekao, a Christina, kojoj se on i obraćao, ga je opalila šakom po potiljku.
"Au. Jebi se, kur-" prekinuo ga je novi udarac u potiljak od Lucasa, koji je definitivno više zaboleo.

"Čekaš još i moj udarac ili ćeš da začepiš?" kroz smijeh sam ga pitala.

"Neka hvala." ućutao se na neko vrijeme. Oko 5 ujutru je i iznenađujuće bučno za ovaj dio dana, ali subota je i razumno. Svrbele su me butine a o stopalima da ne pričam. Užasno su natečena, bole, i mislim da imam žulj.

Zamislila sam se i skontala da smo stigli tek kad je Leo zaustavio kola.

"Leo, nosi me." prenemagajući sam rekla i izula štikle, i uzela ih u ruku. Samo se okrenuo i podigao upitno jednu obrvu. "Molim te, samo do ulaza. Stopala me bole, ove štikle imaju 17cm." nasmijao se malo.

"Previše si popila." Frknula sam na to. Uopšte ne znam. Trezna sam ko majka.
Ustvari, čovek je pijan ko majka, hahaha. A nema nikakav izraz za trezan. Znači, trezna sam ko ništa. Ja sam car. "Prestani da se cerekaš, ne mogu da te uzmem u naručje." Zapovednim tonom mi je rekao koji uopšte ne liči na njega. Prišao mi je i jednom rukom mi obgrlio leđa a drugom noge, dok sam mu ja rukama obuhvatila vrat, da bi me lakše poneo.

Držao me je kao da sam pero i lako me je izneo iz auta. Po površini kože koju mi je jednom rukom obuhvatio zaključila sam da mu je šaka velika, i to sam tek sada vidjela. Nije me pregrubo držao.

"Koliko kila imaš, 30?"

"47." odgovorila sam mu i samo se nasmijao. Odnio me je uz stepenice i do spavace sobe, gde me je samo spustio na krevet. "Hvala." slatko sam mu se iskezila. Samo je uzeo trenerku iz ormara i izašao. Vratio se ubrzo pa sam i ja otišla do kupatila i istuširala se, oprala zube i skinula šminku. Leo je držao telefon kada sam ušla.

"odvratno." mrmljao je nešto sebi u bradu. Iskulirala sam to i preturala po nocnom stočiću ne bih li našla knjigu i olovku. Da, podvlačim zanimljive dijelove i znam, retardirano je. Stisnuo je jako jorgan i udario šakom od krevet, ne previše jako, 10ak minuta kasnije.

"Šta ti je, jebote?"Ne mogu da se skoncentrišem na knjigu. Počešao se po onoj ionako ćelavoj glavi i ostavio ruku tu.

"I dalje mi nije jasno zašto imam instagram." Isfrustrirano je konstatovao uz uzdahe.

"Imaš, a mene ne pratiš." kao tužno sam rekla. "Svoju cimerku. Najbolju prijateljicu. Sad i krevet dijelimo. Nešto kao bračni drugovi." iskezila sam se sigurno kao da sam retardirana, a tako me je i pogledao.

"Zapratiću te." Prevrnuo je očima. "Iako telefon neću uzeti u ruke više."

"Ne pametuj i zaprati me." Čim sam to rekla telefon mi se oglasio. Uzela sam ga, potvrdila i uzvratila praćenje.

"Ako se i zbog tvojih istaknutih sisa budem nervirao, gasim Instagram. To je to.

"Ne znam kakve ti pratiš, ali ja ne ističem sise. Posebno ne na instagramu."

"Aha, vidio sam noćas." ironično je rekao i mlatnula sam ga jastukom. "Ustvari, šta pokušavaš da istakneš, pošto nemaš šta." Lupila sam ga sada jače. Kreten. Zakikotao se.

"Šalim se." Preslatko je rekao. Danas mu ide od ruke da bude sladak. Možda zato što sam pijana, ne znam. "Ali dupe ti je daleko bolje, iako si mršavica. Čekaj da vidim imam li šta d-" prekinuo ga je moj udarac u stomsk i previjao se nekoliko sekundi. Djelimično od bola, i od smijeha.

"Samo se oglasi još jednom povodom toga. Odlično si mi se namjestio za udarac i usput gubitak mogućnosti dobijanja djece, a i hodanja." Zaprijetila sam mu ali se samo još više nasmijao, pa se ispravio i unormalio. Koliko on moze biti normalan.