Cimeri (završena)

39.

Ušla sam tamo i videla ogroman broj ljudi. Nina se baš počastila na moj račun. Odmah sam otišla do šanka i naručila duplu tekilu, i odmah sam dobila limun i so, piće dve tri sekunde posle.
Prepoznala sam neke likove iz osoblja mojih klubova, pa mi je prišla Camilla, menadžerka jednog od njih.

"Blistaš večeras, moram da te pohvalim." nasmejala se i naručila i sebi piće.

"Bilo je i vreme, iskreno." usiljeno sam se nasmejala i skapirala da mi komuniciranje sa ljudima iz opuštene i bezazlene svrhe nikad nije polazilo za rukom, ali šta sad.

Otišla sam do obližnje trafike da kupim sebi cigarete, ali baš kad sam uzimala iz ruke prodavca, zazvonio mi je telefon.

"Lexi?!" Lucas.

"Ej, otkud ti?" začuđeno sam pitala dok sam preturala stvari po torbi ali nisam mogla da nađim nešto čime bi platila.

"Keš ili kartica, gospodice?"

"Treba da dođeš u stan, odmah."

"Samo malo. Mislim da ću karticom. Kada, Lucase?"

"Čekam."

"Ne znam, Christina nešto histteriše i kaže  da ti je bolje da dođeš i da bi i ti to želela."

"Evo kartica." napokon je nalazim. "Ali zašto? Razlog?" odlazim od prodavca uz pozdrav i koračam prema klubu.

"Samo dođi što pre. Ne mogu da pričam sada." prekida i dolazim do zaključka da je ovo neka Christina manipulacija koju iz brige izvodi, ali ne pridajem pažnju tome i prepuštam se alkoholizmu, iz kog Chris očigledno pokušava da me izvuče.

***********

Dolazim u grad znajući da me ona čeka. Presrećna da me vidi, ali tužna zbog poruke koju sam joj priredio. Znam da to nije očekivala i da se nadala tome.
Znam da me bolesno voli, znam da sam joj, iako i nemam neka specijalna osećanja, pružio divne i vredne pamćenja momente, stoga nije ni čudo zašto ne može bez mene i zašto je kao luda kada me nema. Znam šta sam joj ja, a opet, kao najgore muško, gledam sebe i povređujem druge. Radim onako kako je meni volja.

Ne znam da li je to zapravo greh? Pričati jedno, a činiti deseto, što je mom srcu milo.

Moja divna Elena. Oprosti mi. Nisi to zaslužila. Ne ti.

***********

Vraćam se u diskoteku polu pijana sa rešenošću da se odvalim noćas i stavim tačku na ovo. Kada me piće već uveliko počne da hvata, skupljam hrabrosti da za svagda obrišem njegov broj, jer znam da je sada sa njom i da se kaje jer ju je prevario, ženu koju on toliko ceni. Za toliko ga znam. Ova noć je zvanično moj testament, ruiniraću sebe za kraj i zaustaviću ovu farsu.

Otpijam punu čašu tekile i odlučim da malo ublažim gustim sokom od jagode, pa pređem na neko vreme na neki bezalkoholni koktel.

Neki mladić mi prilazi i sedi do mene, a ja u svom pijanstvu ne primećujem njega, ni Ninu kojoj svi aplaudiraju jer je došla torta i sada pleše sa svojim dečkom Jordanom, iliti sad verenikom, jer su se pre par minuta verili. To sam uspela da ispratim ali ću joj čestiati sutra.

Poznaju se tek par dana i shvatili su da su jedno za drugo, kakvi idioti.

Mada, kakvo ja pravo sebi dajem da tako nešto kažem.

Isti dečko počinje neki razgovor sa mnom, ali nisam ni u raspoloženju a ni sposobna da počnem konverzaciju. Reagujem na alkohol glavonoljom a tabletu ne smem popiti. Ali, klin se klinom izbija. Još jedna tekila. U međuvremenu, taj isti dečko navaljuje da popričamo, i onda da bih ga otkačila odlučim da pokušam da govorim, čisto da ovaj dosadni ne vodi besmislene monologe.

"Da, to mi je drugarica." odgovaram mu na pitanje poznajem li Ninu.

"Rekao sam da sam primetio vas dve u tvom klubu u istočnom delu." smeška se.

"Vertigu, da. Ona mi je najbolja drugarica." odgovaram i posmatram čašicu koju mi je kelner stavio na sto. Providno piće, limun i so. Gasim glasove u sebi tako što ispijam i mrštm se na žestinu.

"Izgledate tako različito. Samo što vam je kosa kovržava, ali opet. Ona jako tamna i visoka, ti plava i niska... Odakle dolaziš, izvini? Jako je retko da među dosta aboridžina i crnačkog stanovništva naiđeš na devojku toliko svetle puti."

"Francuskinja sam."

"Francuskinja?" začuđeno kaže, "pa i oni su tamni."

"Majka mi je slovenskog porekla. Ruskinja je. Vidimo se." guram čašicu konobaru i ustajem jer vidim da je Nina sama i odlučim da joj čestitam.

Primeti me i nasmeje se, i vidi moje lelujanje dok hodam, ali je previše raspoložena da se bavi time.

"Vidi!" pruža mi ruku i pokazuje prsten, vidno oduševljena.

"Videla sam. Mnogo mi je drago zbog tebe." grlim je.

"To tebi dugujem. Da nije tvog pijančenja..." negoduje.

"Možda jednom prestanem." kiselo se nasmejem, a ona iz nekog razloga gleda u daljinu, pa vrati pogled na mene.

"Nešto mi govori da ćeš uskoro. Pogledaj", okreće mi ramena i prvih par sekundi ne znam o čemu se radi, a onda vidim kako pored onog dosadnog lika sedi Leo, i srce mi prejako zakuca.

"Nina..." prošaptala sam. "Priviđa li mi se?" suze mi oči i ne verujem da je to realno, i već se mirim sa činjenicom da sam stvarno preterala sa pićem."

"Idi i uveri se." Grli me i ja krećem ka njemu. Hvatam ga za rame i odmah osetim njegov parfem. Blistavo plavim očima me gleda i ja se gubim.

"Šta radiš ovde?"

"Rekao sam ti da moram da odem da učinim ono što je jedino ispravno." samo što ne zaplačem na tu rečenicu, ali se održim i zagrlim ga.

"Napisao sam joj poruku da bih joj bio zahvalan ako spakuje moje stvari, i došao sam tamo samo da raskinem sa njom i da preselim firmu na neko vreme u Sydney."

"Šališ se ili...?" i dalje mislim da nisam pri svesti.

"Ne. A konkretno ovde sam da bih pitao ovog momka zašto navaljuje da priča sa mojom devojkom?" hvata me oko struka i okreće se njemu. On iskolači oči i samo baci dvadeset dolara na šank.

"Izvini, popio je malo više od mene." govorim tom dečku i okrećem se ka Leu."

"Dođi. Idemo kući." pružam mu ruku i on me srećno gleda. Vidim mu to u sjaju u pogledu.

"Ja sam već kod kuće." stiska mi jako ruku i izvodi me napolje, do naših kola.

"Uskoro smo u našem stanu. Juče sam odlučio da nam kupim stan u centru, blizu jedne škole. Ne smeta ti? Znam da ima mnogo uspomena u onom, ali to  ćemo ostaviti nekome. Važi?" namigne mi i stomak mi vri od te pomisli.

A za deset meseci sam shvatila na koga misli kada kaže da nekom ostavlja taj stan.

Dvadesetog marta, rodio se još jedan Harington.

K R A J

_________

USKORO EPILOG!