Cimeri (završena)

25.

Dugo uživam u njegovom zagrljaju. Podigla sam se na prste iako sam na štiklama, a osjetila sam blic na nama nekoliko puta. Ne sumnjam da će fotografija biti savršena, ali to je sada manje bitno.

Konačno onaj miris, ali sada na njemu. Emocije su mi pomiješane, drhtim, a opet uživam u ogromnom miru jer sam ponovo tu gde pripadam.

Još jače me grli i mazi po kosi, ljubi me po licu i vratu. Sada se odvaja od mene.

"Čekaj, želim bolje da te pogledam..." izgovara i hvata me za šake pa odkorači korak od mene, i odmjerava me cijelu. "Udebljala si se?" blago se nasmeši i opet privuče u zagrljaj.

"Chris me je razmazila." mrmljam.

"Znači poslušala me je." nasmijala sam se na ovo.

"Izgleda." kažem. Nekoliko sekundi ćutimo, a onda me preplavi tuga kada se sjetim da sam mislila da ga stvarno neću vidjeti jer neće doći. "Gdje si bio?"

"Duga priča." nehajno kaže. "Dođi, vrijeme je za ples. Pleši sa mnom." hvata me za ruku i pridružuje se Christini i Lucasu, a i ostalim parovima. Pjesma Crazy in love. Nakon nekog vremena, hvatam se za njegova leđa kao da su poslednje na svijetu što ću dodirnuti. Ni on nije ništa blaži. Gladi mi kosu, upija moje mirise. Bože, koliko mi je trebao. Užasno mi je nedostajao.

"Znači, ti si sledeća?" Nasmije se i gleda u bidermajer koji sam uhvatila.

"Običaj tako kaže." zagonetno se smješkam. "Mada, teško da će se to desiti ikada, a kamoli u skorijoj budućnosti."

"Nikad ne reci nikad."

"Upravo si izgovorio to nikad." zaškiljio je prema meni.

"Voliš da kvariš baš sve." provokativno pita.

"A ti?" Uzvraćam istom merom.

"Ne baš sve." ovo nema dva smisla, već dvadeset dva, ali mudro zaobilazim opasku. "Christina izgleda divno. Stoji joj trudnoća." gleda ponosno u nju, a ja u njega kao da je lud, jer iskreno, izgleda da jeste. Chris ne da se ugojila nego se usvinjila, a čak je i sama to priznala.

"Šališ se, je l' da?" šokirano ga pitam.

"Da." kaže i oboje se smijemo. "Mislio sam da me poznaješ dovoljno da provalis ironiju."

"Prešao si igricu u ozbiljnosti ovog puta." Bože, gušim se. Približava mi se i njegov miris me je preplavio. Onaj divni, muški parfem... žmurim i jače ga stišćem.Želim ga.

Jače me je prigrlio i tijelo mi pulsira. Loše mi je, gledam u njegove usne i ne mogu da se oduprem strasti i želji, a i emociji koja me je obmotala kao klupko i davim se u njoj. Njegovo 'dođi' zvuči kao molitva, pa mu naslanjam glavu na rame i grlim ga jače nego ikada.

"Kad se ceremonija završava?" tiho pita posle par minuta.

"Za sat, malo više. Ostaje slikanje. Što?"

"Hajde to završimo što pre." Izmiče se i odmerava me, a oči su mu tamne nijanse. Znam dobro taj pogled. "Želim da ti skinem tu lijepu haljinu." kaže i naravno da me obara sa nogu. Ne stižem ništa osim da ga pogledam sa sjajem u očima i da se široko nasmijem. Samo čekam da mi kaže "to je to, ulazi u kola, do prekosutra nećeš moći da hodaš."  

Skoro sat i po se slikamo. Nevesta i kuma, nevesta i kum, mladoženja i kuma, mladoženja i kum i ogroman je nit i mogla bih pričati do sutra. Možda su samo dvije ili tri slike da smo oboje na njoj. Ali to nije bitno. Nicholas me zove. Odvajam se i javljam.

"Da?"

"Gdje si? Tražio sam te", glas mu ima čudan zvuk. Ili akcenat.

"Na vjenčanju, Nick. Rekla sam ti?" začuđeno kažem.