Cimeri (završena)

26.

"Šta misliš o tome?" pitala sam ga o mom poslovanju u Vertigu dok smo slagali prljave sudove u mašinu. Upravo smo doručkovali.

"Mislim da si uradila sjajan posao. Savetujem je da što prije otplatiš kredit, naše banke su surove." pametno mi je rekao, dok sam ga ja naslonjena na radni sto slušala. Presmiješna sam sebi ovakva, zavezane kose u punđu i u spavaćici. On je, kao po običaju, u sivoj trenerci i majici neke teget boje. Pretoplo je, ne znam kako se ne skuva.

"Namjeravam", slažem se sa njim. "Živjeću od dosadašnje zarade, a svaki cent zarađen do daljnjeg ide u banku, dok se kredit ne otplati." zatvara mašinu i uključuje je, pa se okreće ka meni dok briše ruke krpom. Previsok je u odnosu na mene, to mi tek sad dopire do mozga.

"Želim ja da investiram."

"Ne razumem?" mrštim se.

"Koliko ti fali da otplatiš kredit?"

"Stotine hiljada" kažem neodređeno. Bogata sam, ali u dugu. Može mi prijetiti i hipoteka.

"Vidi" udahne i započne. "Ustvari, dođi i sjedi. Skuhaj nam kafu prvo." za čas napravim kafu i sjedam za jednu od visokih stolica za kuhinjskim šankom, pored njega. "Šta misliš o tome da ti pozajmim taj novac da što prije vratiš banci?" otvorim usta da odbijem odmah, ali podigne ruku i ućutka me. "Ne, razmisli Allie. Meni bi to vratila na 24 rate, dvije godine. Ne bi ni osjetila. A banka može da te zajebe."

"Zašto bi to radio?" mrštim se. Uzima moje ruke u svoje.

"Volim te, Alexia." kaže mi i naježim se. "Dopusti mi da sredimo nešto zajedno. Vraćam se sutra, i ne znam kada ćemo se vidjeti. Hoću da ti učinim, okej?"

"Ne dobijaš ništa time."

"Ni ne gubim. Pomažem ti."

"U redu." pomirljivo kažem i grlim ga.

"Volim te. Mnogo."

"I ja tebe Leo. Uvijek. Nemoj to da zaboraviš. Želim da ti to stalno pada na pamet čak i kad jebeš onu." otrovno kažem i svesna sam koliko zlo zvučim, ali jebe mi se. Jebeni Dubai i jebena Moria. Sebična sam, ali čeznem za njim. Gromoglasno se nasmije i grli me jače.

"Ti si psihopata." odmahne glavom i opet se nasmije.

"Sweet, but pscyho. But sweet." napravim puppy face i on mi rukom raščupa kosu. "Prestani. Kao da sam ker." iznervirano kažem i sklanjam mu ruku.

"Ti i jesi poput neke čivave." još jače se smije dok ga ja uvrijeđeno gledam. Ljutito ga presiječem pogledom i odmarširam u sobu. "Hej, Allie, šalio sam se." jedva izgovara od smijeha dok se pravim ljuta. Čujem da ide za mnom. "Alexiaaaa! hej, Allie. Ma daaaj, Allieee. Lexiiiii." mogao bi još neki moj nadimak upotrebiti. Odjednom čujem zvuk telefona i vraćam se nazad. Izgleda da je on krenuo po njega čim se nismo mimoišli.

Zatekoh ga u boravku, kako drži i gleda u ekran.

"Reklo bi se da nije samo meni bilo zabavno." Gleda me čudno i baca mi telefon.Jedva ga hvatam, i vidim da zove Nickolas. Sranje. Šta sad? U ruci mi je i ne znam šta da kažem. "Javi se. Nemoj da te udvarač čeka." namršteno prolazi do sobe. Sklanjam se u stranu i javljam se.

"Da?" iznerviramo otresem.

"Lexi, gde si?" pita dok se čuje buka iz pozadine.

"U stanu. Zašto?" neka odjebe više.

"Nastao je problem u Vertigu."

"Šta?" odmah prolazim do obuće, stavljam bijele salonke sa strane, pa idem do sobe i nalazim farmerke i bijeli top. Lea nema. na balkonu je, sigurno.