Cimeri (završena)

27.

"Možeš li mi dodati majicu?" pita me dok pakuje kofer i pokazuje mi na crvenu majicu na krevetu. Dodajem mu. Sjedim u mojoj sobi u crvenoj, lepršavoj haljini  i gledam ga kako se pakuje. Kreće za tri sata. Ponovo. Pokušavam da slažem sebe da će biti u redu, da se ne raspadam, ali stvarno u meni sve umire.

Petnaest narednih minuta je jurcao naokolo u trpao u kofer.

"Je li to sve?" ustak je zadihan i stavio ruke na kukove.

"Jesi li stavio neseser?" odmah skoči i ode do kupatila, pa se vrati sa neseserom i otkopča kofer, stavi to i zatvori ga.

"Budi okej. Molim te. Zbog mene." dolazi do mene i rukama me uhvati za lice pa me poljubi u čelo.

"I ti." tiho kažem dok ga mazim po podlaktici.

"Volim te. Najviše"

"Volim i ja tebe." oči mi se pune suzama i brzo ga grlim. Bolesno će mi faliti. Ne mogu ovako.

"Doći ćeš u Dubai za Christinin porođaj?" sjeda i stavi me u krilo, i odmah mu rukama grlim vrat.

"Valjda" Chris neće roditi dijete ovde, već tamo. Valjda Moira ima neku ženu koja je profesionalac za to. Ne znam, nisam slušala baš.

"Molim te." toplo me gleda i sve u meni treperi.

"Potrudiću se." nasmije se i grli me.

"Treba da krenem." kaže i odvajam se od njega. Narednih par minuta je tražio neki kačket, i bila je ta jurnjava po stanu. A onda je izgubio novčanik, pa je njega dvadeset minuta tražio. Plakala sam dok sam izlazila iz zgrade da ga ispratim. spustio je kofere i stali smo kod ljuljaški. Grlili smo se predugo, umila sam se suzama, bukvalno.

Nisam želela ovo ovako. Znala sam da odlazi i da ga dugo neću videti. Znala sam da neću doći za Christinin porođaj. Ovo je naše zbogom.

Nisam smjela sebi da dozvolim da ga još jednom izgubim. Ovo je poslednji put da ovoliko boli. Posmatram mu plavu kosu i divne, uplakane oči. Plakali smo dugo zajedno.

Baš kod ovih ljuljaški, gde je onog dana kada je on bio nervozan zbog svađe sa Lucasom i Chris sve počelo.

Tri godine kasnije.

"Lana, ne plači. Vidii, tvoja luda tetka Allie ti maše." Christina hvata za ruku malu Lanu, i pokazuje u monitor, na moju sliku.

"Christina, rekla sam ti da ću ti jebati mater ako joj govoriš da sam tetka. Osećam se kao da imam trista jebenih godina" zarežala sam na nju na šta se ona jako nasmijala, držeći dijete u krilu.

"Lana, ova tvoja tetka je stvarno udarena." prevrće očima i smeška se, gledajući je.

"Da ne volim Lanu toliko i da ne želim da je vidim, prekinula bih ti odmah. Glupačo retardirana" rekoh joj otrovno i ona se samo iskezila.

"Lexi, kada ćeš mi doneti Vinie Pooa?" Lana, djevojčica koju je rodila Chris (a rekli su da će biti dječak), loknaste plave kose i tamnih očiju (jedan od retkih članova Harington porodice a da ima tamne oči).

"Ne znam, ljubavi. A hoću, obećavam." progutala sam knedlu. ne mogu da vjerujem da nemam muda da odem u Dubai da ih posjetim. Zarekla sam se, moja noga tamo neće kročiti.

"Kada dođemo u Sydney, kod nje, dušo." Chris ju je pomazila po kosi.

"A kada ćemo?" namrštila se i tupo me pogledala. Prekrstila je ljuto ruke. Presmešna je, i prepametna, a ima tek tri godine.

"Kada se Lexi uda." prasnula je u smijeh čim je to rekla.

"Da, jako duhovito" prevrnula sam očima.