Cimeri (završena)

Tog dana

Pijem svoju jutarnju kafu i gledam Allie dok još spava. Imam još nekih 10ak minuta prije nego što će joj se alarm oglasiti. Kosa joj je rasuta po jastuku, i izgleda divno i sveže onako gola ispod crvenog prekrivača. Ne hrče niti ispušta bilo kakav zvuk. Samo spava posle duge noći u Vertigu, klubu u kom je zaposlena. Kaže da je žurka bila dobra i bila je malo, mrvicu pripita, onoliko koliko sme da bude jer je radila, a ne provodila se tamo.

Žao mi je da je budim, i vidim da je već spremila odjeću za danas i sve što joj treba pa ipak odlučujem da je pustim još neko vreme.

April je, proleće se rađa a meni je ipak hladno u boksericama na krevetu. Ispijam kafu do kraja, skidam gaće sa sebe i ulazim u kupatilo. Istuširaću se i srediti, a onda ću je probuditi. Završio sam kupanje i higijenu brzo, obukao sam se i kad sam otvorio vrata sobe bila je budna i čačkala je telefon.

"Koliko si dugo budan?" Pita i jednim potezom sklanja plahtu sa sebe, pa onako naga i predivna uzima veš neke nude boje, pa počinje da se oblači.

"Oko pola sata", odgovaram je i posmatram kako zakopčava dugmad na košulji. "Nisam htio da te budim."

"Da, vidim." Kaže i odlazi do kupatila, pa se vraća za 6-7minuta sa svežijim licem, minimalnom količinom šminke i očešljanom kosom. Ljubi me.

"Nedostajaćeš mi danas", prošaputao sam joj na usnama. Pošto je još u gaćama, nije mi bilo svejedno kad me je opkoračila si sela na mene, ljubeći me.

" To je samo par sati." Smiruje me i ljubi me u vrat.

"Već smo propustili jedno predavanje." Kažem joj čisto informativno jer ne bi smeli propustiti još neko.

"Otkud znaš?" Ne prestaje.

"Znam raspored, Allie."

"A znaš li šta ja znam?" Prošaputala je nekim preseksi glasom.

"Hm?" Počinje da me ljubi iz vrat, preko vilice pa do predeo bluzu uha. Naježim se i stisnem zube, jer jebeno umije da me izbezimi.

"Kako da te natjeram da zaboraviš na to." Odgovara mi i nastavlja.

"Propustićeš još jedno prevadanje." Govorim dok je nosim na krevet.

***

Dan je prošao brzo. U kantini smo se našli nas četvoro, a Chris je stvarno jela više. Bilo je zanimljivo, pričao sam sa nekim profesorom oko fakulteta i neke prakse. Išao sam okolo u bijelom mantilu kad me je neka devojka presrela na hodniku. Deluje mi poznato.

"Harington?" Stala je ispred mene i pitala. "Leo Harington?"

"Da, to sam ja", potvrđujem i odmjeravam je još jednom. Mnogo, mnogo mi je poznata.

"Ja sam Anna Somers." Kada se predstavila malo mi je tlo kliznulo pod nogama. "Doktor forenzičke patologije, upoznati ste sa tim, zar ne?"

"Ovaj, da", gubim se malo. Crna, visoka, crnih očiju i osmijeh joj je stvarno prelijep.

"Vaš dekan me je uputio da vam se obratim, kao studentu tako izvanrednog prosjeka. Čestitam. Fakultet je razmišljao kojom sumom da vas nagradi." Smješka se dok me gleda i ne može a da mi ne padne na pamet kako bi joj Allie iskopala oči sada.

"Prenijeli su mi da još traju diskusije u vezi toga", kažem i gledam okolo.

" Razumem", kratko kaže i osjećam promenu teme. "Zamolila bih vas da krenete za mnom, kako bi popunili neke formulare." Kaže i za čas se nalazimo u njenoj kancelariji ovde, smješten u nekim foteljama i čitam papire.

"Ali ja sam tek treća godina fakulteta", začuđeno govorim kad pročitam da mu nude prelazak na Oxford. " To je moguće tek na četvrtoj."

"U vašem slučaju, moguće je i sada."