Cimeri (završena)

22.

"Je li u redu ovako?" Christina je odškrinula vrata spavaće sobe u kojoj sam pre boravila sa Leom i pitala inicirajući na nameštaj i noviji ambijent.

Ona je ozbiljno profesionalac. Ima dara za ovo. Soba ne liči na onu prije- sada je tu novi, tamni laminat, dva besprekorno bijela kožna kauča jedan naspram drugog na izvlačenje. Ispred njih je na zidu zakačen TV. Ispod njega je preko cijelog zida ogromna komoda, sastavljena od polica srazmernih veličina. Kao kocke i pravougaonici. Tu je i divan walk in ormar, malen i taman za mene. Oduševljena sam, iako mi i nije baš do toga.

"Genijalna si." Zagrlila sam je i ugušila se u njenom Chanel parfemu.

"Uradiću sve da ti bude fino ovde." nasmijala se i raščupala mi kosu. "Da ti pomognem da se raspakuješ?"

"Nema potrebe." brzo je izašla i ostavila me samu. Soba je prostrana i može na neki načim biti moj mali dnevni boravak. Rasporedila sam šminku, odjeću i parfeme. Knjige sam uredno složila po policama i neke slike. Tu su i tri fioke. U jednu sam strpala gaće i bruseve, u drugu potkošulje i te sitnice, a u treću njegove stvari. Prošla su dva dana i uopšte mi nije bolje. Skoro ništa i ne jedem, a glava me neprestano boli. Odjavila sam se iz internata, ali ostala sam učlanjena u menzi. Ionako ću rijetko ići, ali ko je jebe, nema veze.

Leo mi je ostavio njegova kola. On nije normalan. Tamo će koristiti tatin Ferrari, meni je ostao njegov divni Audi 3. Oberučke sam prihvatila taj poklon, biće mi mnogo lakše. Javila sam se na telefon. Neki lik iz osoblja Vertiga.

"Hej, Lexi" pozdravio me je.

"Ćao Ross. Šta ima?" čuje se u pozadini voda i poneka psovka. Ko zna gdje je.

"Imamo problem."

"Da?" uzdahnula sam.

"Onaj jebeni Dj je otkazao. Nemamo nikoga za večeras, a flaše jegera nisu stigle. Nemamo pola pića, ne znamo kako ćemo napraviti žurku.  Još dva konobara i jedan šanker su na odmoru. Ti si nadređena, reci nam šta da radimo." glava me je opet zaboljela i dohvatila sam aspirin pored.

"Kako to mislis šta da radite?" prasnula sam. "Odmah zovi tu trojicu ljenguza i reci da ako se ne pojave noćas, dobiće otkaz. Vertigo je jedan od boljih klubova u gradu, hoću broj Dj-a, odmah. Ja ću sa njim da raspravim to. Sigurno su svi ostali dobri zauzeti noćas." trljam slepoočnicu. Jebote.

"A pića?"

"Ako se ne pojave pića noćas, ti dobijaš otkaz." nisam fer ali zabole me. Nesposoban je a sve ovo je njegova obaveza. "Apsolutno me ne zanima šta ćeš da radiš i kojim sredstvima ćeš se služiti." bacila sam tablu tableta na stočić i dohvatila vodu. Jebeni kreteni.

"Kako to misliš da postignem?!" očajno je pitao.

"Idi u nabavku u diskont pića na veliko. Hoću sva pića koja mogu pokriti naredne tri žurke i krcat magacin."

"Dobro." uzdahnuo je. "Još nešto?"

"Da." rekla sam. "Neću da jedan cent zafali iz kase. Razumiješ li? Ni jedan jedini. A ako saznam, a znaš da hoću, da konobari kradu, najebaćete svi. Bakšiš ide u zajedničku kutiju i dijelite sve na sedam, koliko vas ima. I šankeri dobijaju jednak dio. Ti si zadužem za kontrolu. Ponavljam, ako nešto ne bude kako treba, najebaćeš. Sad ćao." prekinula sam i bacila telefon na krevet. Nesposobnjakovići jebeni.

Čujem uzdahe iz susedne sobe. Ono dvoje se opet jebu. Nema veze. Otišla sam u kuhinju i sebi napravila pahuljice sa mlijekom, pa zgrabila ključeve i otišla u teretanu.

Trening me je iscrpeo u trajao je sat i petnaestak minuta. Istuširala sam se u onoj privatnoj kabini, obukla trenerku, duks i patike- sve nike, pustila kosu i utrčala u moj divni Audi. Kada sam se vratila iz zagušljive teretane shvatila sam koliko je prijatan miris u kolima.