Cimeri (završena)

PRE

Leo's POV.

Svaka jebena noć je ista.
Volio bih da se bar malo mogu naspavati, i razumijem da su se opustili sada kada Alexia nije tu, i jeste da imam tvrd san ali misle i POGREŠNO misle da me ne može onoliko stenjanje probuditi. Moram pitati Lucasa šta to ima između nogu kad se Christina toliko dere, a ako kaže da je manje od 1x1m ne razumijem.

Pogledao sam u desno da bih vidio koliko je sati, i mahinalno sam podigao glavu sa jastuka da bih uspio da vidim, jer mi obično glava Lexi ne dozvoljava. Sati je 4:44 am a ja treba da ustanem za fakultet za oko 2 sata. Moram tamo biti u 7.

Pokušao bih da opet zaspim ali Christina i dalje stenje, i to se čini nemogućim. Zbacio sam jorgan sa sebe i ustao. Soba je sada neurednija, i napravio sam mentalnu zabelešku da je kasnije raspremim. Stvari su mi već bile spremne, okačene na ormaru tako da sam jednostavno uzeo sivu majicu kratkih rukava, crnu trenerku a sive Nike patike su mi pred ulaznim vratima.

Siva majica. Lexi voli kada nosim sivo. I uvijek kada tu boju nosim na sebi ne preskoči da dobaci nešto. Po navici, očekivao sam da će biti u kupatilu i da ću morati da čekam bar 5 minuta dok izađe pa bih za to vrijeme skuhao kafu sebi i njoj, ali Lexi je bila kod neke jebene drugarice, a kupatilo je bilo prazno. Lucas je govorio kako bi volio da Christina ima neke njene osobine, i odmah sam se sjetio one divne, divne njene vrline, a to je da kad treba da pođemo negdje ne moram je, kao svaku do sada ženu koju sam upoznao čekati 3 sata da se spremi. Čak i ujutru, dok se sprema za fakultet čekam je najduže 10ak minuta, dovoljno da se ona istušira, obuče i namaže lice kremom, i stavi neko crno govno na trepavice, niša više. I nešto po obrvama.

Ne bi mi bilo najprijatnije da zna da sam je često posmatrao kako otvorenih usta (?) stavlja to crno govno na trepavice i šminka obrve, ali nije zbog toga, nego su mi bili simpatični njeni pokreti dok češlja kosu. Jednostavno te grimase su mi bile ultra idiotske, i ona je bila presmiješna.

Ušao sam tamo, oprao zube, istuširao se i obukao, i pogled mi je pao na njenu četkicu za zube i parfem. Nisam je vidio 10 dana i više, a njeno neprisustvo je i više nego primetno. Popio sam kafu, uzeo ključeve od mog Audija 3, zgrabio jaknu i izašao napolje.

Februar je i jebeno je hladno, ali nadam se da će proljeće brzo, jer mrzim jebenu zimu. Došao sam brzo ispred fakulteta, i dok sam vadio ključ iz auta pogled mi se zakovao na moj odraz u retrovizoru. Tamni podočnjaci, očigledno je da sam mrzovoljan i nenaspavan. Nisam se obrijao već nedelju dana i vidjela su se guste dlake na koje niko nije navikao, ali sam otvorio vrata od auta, izašao, i bilo me je briga.

Kada sam ušao unutra zatekao sam bučnu atmosferu u hodniku, i kada sam vidjeo udžbenik sociologije sjetio sam se da sam zaboravio pribor za rad, i dodatno se iznervirao koliko ovih dana nisam svoj, i trenutno me i više nego zanima, koji je to đavo ušao u mene?

Pošao sam na ispit bez prizora, i imam 3 minuta da odem, uzmem to i da se vratim.

Izašao sam i potrčao ka autu kada sam spucao u nekog, vrlo lakog i odmah mi je pala ta misao na um da ja, konjina od 105kg (čisti mišić, kunem se-ipak treniram) mogu ubiti nekog, posebno ako je žensko.

Dozvao sam se odmah pametio i počešao po glavi i potražio pogledom potencijalnu žrtvu, i zaista nisam vidio, ali sam osjetio da je tu oko mene duga, plava kosa i previše poznat miris kože, koja mi je koliko god Lexi bila daleko ostala u nozdrvama.

"Hej, kuda toliko žuriš?" Upitala me je nonšalantno, kao da je nisam sada skoro ubio.

"Kasnim na ispit, a zaboravio sam prizor. Otkud ti ovdje? Nemaš predavanja u ovom dijelu fakulteta." Umesto odmah trčim ka autu, ispit je odjednom postao nevažan, jer konačno je gledam posle 10ak dana. Više.