Cimeri (završena)

PRE.

Chapter 15.

"Idem sa Lexi u Paris." rekao sam Lucasu dok sam nas vozio ka nekom baru posle fakulteta. Zbunjeno me je pogledao. "Kod njenog brata i mame."

"Lažeš." rekao je u nevjerici.

"Ozbiljan sam." Stvarno. Nemam pojma zašto me smatraju za toliko neozbiljnog momka. Okej, bio sam muška kurva, više nisam, je l' mogu prestati da me smaraju?

"Lexi je to predložila?"

"Ne." ubacio sam smoreno u treću, jer ovaj lik u Peugot-u presporo ide. "Njenu su nas zvali." objasnio sam.

"Tek tako im je rekla za tebe?" podigao je jednu obrvu.

"Pričala je sa njima na skajpu kada sam ja uletio pa je objasnila."

"I ideš sa njima na čajanke i tako?" zgađeno je pitao.

"Idem kod roditelja moje cure, tojest majke i brata jer želim da upoznam porodicu cure u koju sam zaljubljen. Šta je tu tako čudno?" iznervirano sam pitao i lupio šakom po volanu.

"Zaljubljen?" cinično je pitao. "Ti zaljubljen? Slušaj, nemam ništa protiv. Lexi je super djevojka i iskreno je gotivim. Pametna je, vaspitana i nije kurvičasta. Totalno je okej. Ali razmišljaš li o tome u šta se pretvaraš? Govoriš da si zaljubljen, čovječe. Ne mogu da te zamislim takvog."

"Zaljubljen sam, i?" namrštio sam se. "Da, svidjela mi se Alexia, obuzela mi je pamet, zaljubio sam se u Lexi, lud sam za Lexi, treba li još nešto da priznam?" sad sam već bio previše iznerviran. Nisam zaboravio na ono sa jebenim sapunom.

"Leo" blago je počeo. "Razumem. Ali neću da se vežem i da patiš. Posle toga nećeš uspjeti ikoga da zavoliš.

"Hvala na savjetu." kruto sam rekao i video je da nisam iskren.

"Nego" mijenja temu. "Nisam te zbog toga pozvao na kafu da popričamo na miru."

"Nego zbog čega?" sad sam se već zainteresovao.

"Kada idete u Paris?"

"Prekosutra."

"Odlično." zadovoljno je rekao. "Večeras ću zaprositi Christinu."

"Lažeš!" sada sam ja rekao i u još većoj nevjerici.

"Ne." odmahnuo je glavom i izvadio kutijicu. "Šta misliš?" otvorio ju je i vidio sam najljepši prsten koji sam ikada video.

"Jebote." osmijehnuo sam se. Bijelo zlato i dijamanti. Nije normalan.

"Ali trebaš mi."

"Ne kapiram."

"Tvoja pomoć da izvedem sve to." Prevrnuo sam očima par puta.

"Moja? Ja nisam romantičan. " Iskreveljio sam se.

"Treba da je dovedeš tu, aj šuti. " Obliznuo se. "Slušaj plan. Dovešćeš je za kantinu, tu će biti svi i mislim da cure to vole, jer ću i kleknuti pa će biti romantično i lijepo i sve to." Prevrnuo je očima opet. "I znaš, još nešto ću dodati" Iskezio se.

"Užasno." Nezainteresovano sam rekao. Jer i jeste užasno. Odavno veći kliše nisam čuo. To ću mu i reći.

"Užasno? " Zapanjeno me je pitao

"Odavno veći kliše nisam čuo."

"Da čujemo tvoj predlog, pametni." Sarkastično je rekao.

"Zapravo, i imam ga." Ponosno sam rekao. Nemam pojma kako mi je ovo palo na pamet, ali...