Cimeri (završena)

24.

"Treba li još negdje da potpišem?" Pitam dok škrabam svoje ime na milioniti papir, smorena.

"Treba samo da preuzmeš papire i te gluposti." Govori mi vlasnik Vertiga. Bivši vlasnik.

"Čekam." kažem i odmah mi dodaje fasciklu.

"To bi bilo to." kaže 50ogodišnji čovek otprilike i pruža mi ruku. "Srećno."

"Hvala." stidljivo se smeškam i čekam da dođem kući napokon.

"Ukoliko bude bilo problema, imate moj broj." završavam sva ta sranja i odlazim prvo do kluba. Hm, treba mi menadžer. Od sada ću ležati više kući i odmarati, a ako je potrebno, naći ću i drugog, pa nek se dopunjavaju.

Odmah mi pada na pamet da Nickolas bude i Dj i menadžer. Nije da se ne razume u to. Svakako ću zadržati moju preslatku malu kancelariju.

Sinoć je bila žurka u vertigu, i rešila sam da proverim koliko je stanje. Otišla sam do kase i mesta gde se novac zaključava, a tu se vrzmala neka slatka Španjolka. Zapravo, mislim da je negdje iz Latinske Amerike.

"Prebrojen je pazar?" pitam je i malo se trza.

"Jeste, gospođice." kaže i nastavi da briše čaše. Ima dugu, crnu afro kovrdžavu kosu, i zavidne obline. Slatka je.

"Kako se zoveš?" pitam je dok ona uzima drugu čašu ispred sebe.

"Nina."

"Nina" potvrdno ponavljam. Nikad neću zapamtiti sva imena osoblja. Jebiga. "Zašto nije očišćeno?" pitam dok sa stepenica posmatram prostranstva kluba. Realno gledano, klub je ogroman i divno urađen. Neonska svjetla, ogroman podijum, fini stolovi i posuđe. Moram provjeriti kako radi osoblje. Konobari najviše. Ovdje se ne smije desiti da se podmiće droga u piće ili slično, što znam da se prije radilo.

"Ne znam, gospođice" odgovara i nervira me ova formalnost. "Žena koja je zadužena sa svojim timom za to kasni."

"Lexi." zanemarim ovo i značajno dodajem.

"Molim?" čudno me gleda.

"Zvaćeš me Lexi." izgovaram dok gledam papirić gdje piše zarada od sinoć i zavrti mi se u glavi. Wow, jebote život. K a k o? Zaradili smo 58 640$. Dobro, otići će nekoliko hiljada na konobare, šankere, nabavku pića. Meni ostaje... 53 000$ otprilike. "Slušaj, Nina" dobijam ponovo njenu pažnju.

"Da?"

"Želim da paziš na šankere ili konobare. Ako čujem da je neko onesviješćen, drogiran ili ne daj Bože nešto gore, ti ćeš biti otpuštena. S dodatkom da ću se lično pobrinuti da se više nikada ne zaposliš. Razumela?" gleda me kao da sam luda i izgovara tiho Da. "I da..." okrećem se na peti ka njoj na pola puta do izlaza. "Plata ti je poduplana." nisam tolika kučka da joj dam toliko zaduženje a platu kao svima. Zadovoljno mi je zahvalila i izašla sam.

Što se moje ušteđevine tiče, imam nekoliko hiljada dolara što je dovoljno da ne uključujući naredna primanja živim raskošno dva tri meseca. Posto sam podigla kredit od 200 000$ koliko mi je trebalo da klub kupim sa popustom jer Tara ima veze, odmah dajem svih 53 000$ banci. Neću se smiriti dok ne izmirim taj dug.

***

"Ovo je bilo..." zadihano kažem dok brišem znoj sa čela. Odmah pružam ruku ka gaćama i brusu, pa navlačim majicu i jedva čekam da dođem kući.

"Da, jebote. Koliko smo puta?" Nickolas sa druge strane kreveta izmoren pita.

"Nemam pojma" govorim dok se oblačim. "Moram da palim. Sutra je venčanje a moram da sredim nešto u klubu." kažem mu dok grabim ključeve od Audija i otvaram vrata.