Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Maj 2015
Ispred mene stoji žena, boginja, crvenokosa boginja, u crnom čipkanom vešu. Prilazim joj sa leđa, spuštam ruku na njen struk, dok joj drugu zavlačim u kosu I nežno povlačim nazad ka sebi. Ona krivi glavu na levu stranu I ja joj sklanjam kosu sa desnog ramena. Tada jasno vidim prelepu tetovažu, oslikane u okvirima romboida. Iz donjeg ugla kreće slika pačeta, crnog kao noć, podseća me na dečiju priču "Ružno pače", I iznad njega u obrisima se prepoznaje slika prelepog labuda, kako svojim krilima štiti malo crno pače. Odjednom sam osetio potrebu, da se sagnem I poljubim je, to sam I uradio. Tada sam pod usnama osetio da se nešto nalazi ispod nje. Nežno sam prstima počeo da opisujem tu neravninu, I onda sam shvatio, da je to ožiljak u obliku znaka beskonačno. Zatim čujem njen glas
"Ne pitaj me ništa, večeras ništa nije bitno."
I poslušam je, ne pitam.
Krećemo se polako prema krevetu I kada je polegnem na njega, krenem polako da je milujem I ljubim. Kada dođem do njenih gaćica, zastanem da vidim da li će me sprečiti, kada sam se posle par sekundi uverio da nije načinila nikakav nagli pokret, niti se ukočila, nastavio sam dalje. Povukao sam gaćice niz njene noge I vratio se ponovo gore. Nežno sam joj jagodicama prešao preko unutrašnje strane butina, nisam želeo da žurim, posle svega trebala mi je nežnost, a osećam da je trebala I njoj. Ona blago raširi noge, da mi da bolji pristup, onome što je skriveno između njih. Kleknem između njenih nogu, sagnem se I počnem da ostavljam poljupce po unutrašnjim stranama njenih butina. Kako sam išao bliže središtu, osetio sam da počinje da drhti I zastao sam, krenuo sam da se pomerim, ali me je njen glas zaustavio
"Samo polako, prošlo je previše vremena", glas joj je tih, tanak, ali mojim ušima sada najlepša melodija.
"Ne brini mišu, drugačije nisam ni planirao."
Nastavim lagano tamo gde sam stao. Spustim usne do njenog središta, I prvo što uradim, blago poljubim taj splet živaca I lagano ih očešem bradom, na šta ona prigušeno zajeca.
Palcem prođem duž otvora I osetim da je već spremna, zato počnem polako da je ližem I dražim, sekund posle osetim njene ruke u mojoj kosi, kako se igra sa njom. Polako uvučem jedan prst u nju I tada shvatim zašto je tražila polako I nežno, osetim koliko je uska I pored toga što je sada već savršeno vlažna. Malo zasisam njen klitoris I osetim kako mi steže prst, I znam da je to to, pa tada polako ubacim jos jedan prst, I pojačan nadražaj. Ubrzo je čujem kako jeca I kroz jecanje čujem svoje ime.
Polako izvučem prste iz nje I krenem da ih vučem ka gore I da ih pratim poljupcima. Polako, preko donjeg stomaka, pupka, još gore ka grudima, I tada ih oslobodim grudnjaka I nastavim lagano da ih ljubim, I dražim ispupčene bradavice. Nakon toga nastavim dalje ka ključnoj kosti I kada dođem do usana, odmaknem se da je pogledam, ali umesto lica, vidim prazninu. Osoba koja nema lice!
"Ne, ne, ne!" -tada se trgnem, mokar, kosa I prekrivač su se zalepili za mene. I onda shvatim da sam opet sanjao san. Onaj isti koji sanjam već dve godine, od Tijanine I Dejmonove svadbe. I ovo je bilo najviše što sam do sada sanjao, čuo sam joj glas, video tetovažu. Obično san bude drugačiji, više bude u fragmentima, tek sada dobija neku celinu.
