Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Pogled ka gore☝🏻 Uživajte! 😉
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Avgust 2017
Sedim i razmišljam, kakav mi je život bio proteklih mesec dana od kada uspešno izbegavam sve. Dobro David izbegava mene, toliko dobro da je i godišnji uzeo, kako bi pobegao što dalje. Kaća nije najzadovoljnija, što smo nas dvojica na „ratnoj nozi", a Juca, kao Juca.
Ona me zna, ona čeka da joj se otvorim, a i sam znam da će to biti uskoro. Ali da se sada malo osvrnem na prethodni period.
Prve večeri nakon što je David otišao, nisam ništa radio, samo sam posmatrao, nisam imao volju da probam. Ali sam zato otišao odmah sledeće veče. Bilo je to otvoreno svaki dan, iako su največe gužve bile vikendom, a pošto je otvaranje bio petak, ponovo sam otišao u subotu.
Tada mi je ponovo prišla ista devojka, koja se zove Ženeviv i sa njom sam se najviše i družio proteklo vreme.
„Kao što znaš postoje određena pravila, ali najbitnije ti je da znaš da svaka osoba ima svoju sigurnu reč..", i tako je počelo.
Prvo mi je objasnila kako to sve funkcioniše, onda me je odvela u jednu od zatamljenih sobi gde su bile police sa raznim igračkama, bičevima, sa zidova su visili lanci koji su na krajevima imali kaiše i naravno krevet. Ogroman krevet.
Cela soba je bila u nijansama crne, jedino je krevet odudarao krvavo crvenom posteljinom. Baš kao i njena kosa. Opomene me savest, ali ja je brzo utišam. Ne želim da mislim o njoj, ne ovde, ne sada.
„Po tvom stavu, hodanju, ponašanju, zaključujem da si dominantan, što je u redu, ne ide mi uz tebe da budeš nekome submisivan. Dakle, večeras ću ti ja biti submisivna, a ukoliko ti se svidi i poželiš da nastaviš dalje, mogu to i ostati.", samo sam klimnuo glavom i pitao za sigurnu reč.
„Ruža.", rekla je jednostavno, pa sam nastavio dalje.
Dosao sam do prve police i tamo sam video razne marame, kravate, uzeo sam crnu maramu, za početak. Moram da joj vežem oči, ne znam da li ću moći da izdržim da me gleda.
