Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Avgust 2015
Trepnem jednom, tu je. Trepnem još jednom, i dalje je tu, dakle ne priviđa mi se.
Ona prolazi pored mene i zatvara vrata, za koja se ja držim, kao da su mi od životne važnosti u ovom trenutku.
Gledam je i ne verujem, ukočio sam se i ne mogu da se pomerim, a onda ona otvori svoju haljinu, koja padne oko nje, priđe mi i poljubi me. Taj poljubac me pomeri, ali sledeće reči zapale moju kožu
"Srećan rođendan, ljubavi."
Rekla mi je ljubavi.
Uhvatio sam sam rukama njeno lice, i nežno palčevima opisivao krugove po njenim obrazima. Gledao sam u njene oči, te divne plave bezdane, u kojima se gubim, sada sijaju onim sjajem, kao pre dve godine i znao sam, sada je taj trenutak.
Poljubio sam je, u taj poljubac sam uneo sve emocije koje sam osećao u tom trenutku. Iznenađenje, poštovanje, sreću, požudu, ljubav.. Nije bilo emocije koju nisam osećao tada u tom trenutku.
Kada su nam se usne razdvojile, privukao sam je u zagrljaj, a nos spustio u njenu kosu i duboko udahnuo. Ovaj miris, ova žena, doci će mi glave, u to sam siguran.
"Kako si..ma nije ni bitno, ne mogu da ti opišem koliko mi je drago da si ovde mišu moj."
"Ne više nego meni ljubavi, ne više nego meni."
Pustio sam je iz zagrljaja, samo da bih mogao da je podignem i ponesem u svoju sobu, svoj krevet. Nisam bio svetac, ali od kako sam kupio ovaj stan, žene ovde nisam dovodio.
Prva koju sam ovde pozvao, bila je ona. Prva koju sam ovde poljubio, isto ona. Prva koja je ovde prespavala, ona.
Sada, ona je prva žena sa kojom ću voditi ljubav, ne kao pre dve godine, da zaboravim, već sada da pamtim, da volim.
Zato što je, pa, volim. I to sam shvatio, kada sam odbio, roditelje, provod, sve vezano za rođendan, samo zato što ona nije bila tu. Jer mi taj "bitan datum", nije bio bitan bez nje.
Dok sam je nosio ka sobi, ona me je zagrlila oko vrata i spustila glavu na moje rame, osećaj je bio poznat, ispravan, iako znam, da je ovako do sada nisam nosio.
Približio sam se krevetu, kleknuo i nežno je spustio na njega. Video sam kako me gleda, i stidljivo se osmehuje, voleo sam taj osmeh, pa sam joj spustio lagani poljubac na usne. Toliko lagan, da su nam se usne jedva dotakle, ali toliko prožet osećajima, da je bio kao da nas je struja udarila.
Poljubio sam joj čelo, oči, o njen maleni nosić sam očešao svoj. Obraze, vrat, krenuo sam niže. Namerno sam spuštao sitne poljupce, svuda po njenoj koži, ali sam izbegavao ona mesta, koja znam da su vapila za mojom pažnjom.
Ali meni se nije žurilo, nisam hteo sve odmah. Nisam planirao samo jednom da vodim ljubav večeras sa njom. Želeo sam to iznova i iznova, dokle god budem imao snage u sebi.
