Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Da bi nastavili dalje sa životom, morali smo se rastati. Možda smo i bili pravi, ali u pogrešno vreme. Suviše toga se lošeg desilo, suviše nepoverenja sa moje strane dovelo nas je do tačke pucanja. Ne kajem se što sam ga volela, što ću ga voleti i dalje. Naučio me je da ljubav ima i drugu stranu sem boli, uz njega ja sam postala jaka. Nažalost, suviše kasno da bih mogla da uradim bilo šta da bi smo nas dvoje opstali.
Pustila sam ga i otišla. Dok je avion uzletao i penjao se ka oblacima, Pariz se skoro više nije ni video. Samo po koji obris. Tu, u njemu, ostavila sam moje sve. Ostavila sam i srce i dušu, osmehe i poljupce, zagrljaje i nežne dodire. Ostavila sam moju prvu, pravu veliku ljubav. Suzdržavala sam jecaj u grudima kad se više ni svetlost Ajfelovog tornja nije videla i sećala se njegovog slomljenog glasa.
"I ja ću tebe uvek voleti, prokleta bila, i ja ću tebe!"
Njegova vika je odjekivala u celom mom biću i molila sam se da me što pre zaboravi i ne voli više, jer njegova patnja, kida više nego moja.
Rekla sam sebi da neću više kročiti na tlo Pariza. Bez njega, nema svrhe. Bez njega je grad kao i bilo koji drugi.
Bila sam iscrpljena od leta, od suza, od baksuza koji me prati gde god da odem.
Mama me je sa nestrpljenjem čekala na aerodromu. Pustila sam kofere iz ruku i potrčala joj u zagrljaj kako sam je ugledala.
Poznati miris i jak zagrljaj su bili moja uteha.
"Mama.."
"Beka."
Odvojile smo se nakon par minuta i mama je preuzela kofer od mene, a ja sam dohvatila torbu sa poda.
Krenula je ka izlazu sa aerodroma, ali sam je zaustavila.
"Mama, hajde da sednemo da popijemo kafu prvo. Glava me jako boli, kafa mi je potrebna, ai želim odmah da ti kažem sve. "
"Dobro, hajde."
Sele smo u jedan od kafića i naručile kafu. Nismo progovarale dok konobar nije doneo kafu. Otpila sam jedan gutalj i pripremala se da kažem sve što se dogodilo.
"Vidim po tebi da nije prošlo kako si očekivala. "
"Nije."
"Ako nije mogao da prihvati tvoju prošlost, ne zaslužuje tebe."
"Nisam ni stigla da mu ispričam mama."
"Zašto?"
"Sintija se pojavila."
"Sintija?! Ona ima zabranu prilaska tebi. Pratila te je?"
"Ne znam da li ta zabrana funkcioniše i u drugoj zemlji, svakako ću sutra nakon što se odmorim, proveriti u policijskoj stanici. "
