Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
Srećna slava, svima koji danas slave! Uživajte! 💋💋💋Ikica93
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Ljubiti nekog drugog nakon njega, nije ispravno. Osećam se kao da ga varam, iako nas dvoje više ne postojimo. Iza nas su ostale samo divne uspomene na sedam prelepih meseci provedenih zajedno.Ništa više.
A ko je kriv za to?
Ja sam kriva.
Pokrivena ćebetom preko glave, ležala sam u svojoj sobi i grlila medu. Nisam imala ni volje ni želje da ustanem iz kreveta danas, ali znala sam da je to nemoguća misija.
Odavno sam budna i znam da je sigurno skoro dvanaest sati i da je samo pitanje trenutka kada će mi mama upasti u sobu, ali nisam mogla da se pokrenem i obrišem tragove razmazane šminke sa sebe i konačno se istuširam jer sam spavala u stvarima u kojima sam izašla sinoć.
I blago kucanje na vratima mi je naglasilo da je mama na vratima. Nisam se izvlačila ispod ćebeta, jer sam se nadala da će me ipak mama ostaviti da na miru tugujem. Ali to nije bila mama na vratima.
Tapkanje dva para malenih nogu mi je dovoljno reklo. Andrej i Mia. Što znači da su mi brat i snajka došli.
"Mia teta pava",Andrej.
"Mia budi tetu", a za njim i mala diva Mia.
Nasmejala sam se iako mi do smeha nije bilo. Dva malena glasića koja gutaju slova pri svakom izgovoru su jednostavno bila preslatka. Moji dvogodišnji paketići sreće.
Taman kad su se približili krevetu, ja sam bacila ćebe sa sebe .
"BA!"
Vrisak blizanaca, a zatim i smeh kada sam ih uhvatila i ubacila u krevet je privukao i Tijanu koja se za čas stvorila na otvorenim vratima od moje sobe.
Mia i Andrej su se smejali dok sam ih ja škakljala , a Tijana nas samo posmatrala sa osmehom na licu.
Bliznaci su skočili sa kreveta i otrčali iz sobe, a Tijana mi je prišla i zagrlila me.
"Srećan rodjendan Beka."
"Hvala ."
Pustila me je i onda se zagledala u moje lice, a potom i odeću.
"Rekla bih po odeći da si izlazila sinoć, ali znajući tebe, nisi sigurno bila pijana pa da zaspiš u odeći u kojoj si izašla."
"Pa.."
Spustila sam glavu dole, pokušavajući da sakrijem lice natečeno od suza.
"Džabe spustaš glavu, primetila sam da si natečena od plakanja."
"Zar je tako očigledno?"
"Jeste. Šta se dešava sa tobom? Ne plačeš valjda zbog Brendona opet?" "Dok sam plakala zbog njega je bilo dobro."
