Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
Deze afbeelding leeft onze inhoudsrichtlijnen niet na. Verwijder de afbeelding of upload een andere om verder te gaan met publiceren.
Maj 2015
Mislim da je malo reći, da nisam skidao pogled sa nje.
Pratio sam svaki pokret njenog tela, kako plitko diše, kako blago spusti glavu kada je kolega pohvali, ili kada shvati da je ja gledam.
Te oči, odavale su da zna ko sam, ali sam u njima video i olakšanje, zato što misli da se ne sećam. Nisam znao zašto, tačnije o njoj nisam znao ništa, ali sam čvrsto rešio da to promenim. Ali za sada, igram njenu igru, pravim se da ne znam ko je, da ne znam da je ona žena, koja me je kroz san pratila već više od dve godine.
Ona o kojoj sam razmišljao više nego o bilo kojoj drugoj, ili o bilo čemu drugom. Ona koja nije imala lice do pre sat vremena, samo glas koji mi je odzvanjao u ušima, kada mi sećanja krenu navirati.
Tetovaža! Naravno, nje se savršeno sećam! To moram proveriti, ali ne sada, neću da posumnja nešto. Radićemo par meseci zajedno, biće dovoljno vremena za sve. Siguran sam da je ima, ali uvek je bolje proveriti, zar ne?
"Vuče, nešto si tih, da li ima nekih problema?" , obrati mi se Žan. Tek onda shvatim da sam previše daleko otišao u svojim mislima, i da je vreme da se vratim u konverzaciju.
"Nikakvih Žane, setio sam se nekih sitnica, ali ništa previše bitno sada."
"Momče, ne moraš da držiš glavu u nacrtima, najbolje godine ti prolaze", reče mi Žan kroz smeh, i ja se naravno nasmejem na to, pogledam u Rebeku, koja već gleda u mene, sa blagim osmehom na usnama.
"Pa Rebeka, recite mi, kako Vam se sviđa, ovo što ste do sada videli?", skrenem tok priče, jer mi je Žan bio, nešto poput mentora, znao je više nego što je trebalo, i vešto to koristio u prisustvu devojaka.
"Molim te, nemoj mi persirati, znam da je to iz profesionalnih razloga, ali rekla bih da smo sličnih godina, ne bih da se bez potrebe osećam starije nego što jesam. Naravno, ako tebi nije problem, što ja tebi ne persiram?"
"Nikakav problem naravno, to je profesionalna deformacija, znaš i sama", kažem i nasmejem se, da je još malo opustim, pošto mi se jako sviđa ova njena strana.
"Onda da odgovorim na pitanje. Jako mi se sviđa, i sigurna sam da će sve moći da se uradi kako ste zamislili. Nadam se da će se i vama Žane i tebi Vuče dopasti moje ideje", završi sa blistavim osmehom na usnama, i vidim koliko voli svoj posao i da joj je jako stalo do njega.
Nastavili smo razgovor, kako bismo uskladili detalje njenog rada i našeg, i slušali njene predloge, koji su moram priznati, bili izvanredni.
Nakon što smo završili poslovni deo, Žan je predložio da svi zajedno odemo na ručak, kako on kaže, da zapečatimo dobro postignut dogovor.
Video sam joj u očima, kako nije sigurna da li da prihvati, video sam tu strah od nečega, ali nisam želeo da komentarišem. Nisam želeo da je pritiskam, da ne posumnja nešto, Žan je, kao stariji kolega, imao sasvim dovoljan autoritet, da bi ona trebala pristati bez problema. I tako je I bilo.
