Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Maj 2015
Kada sam stigao u stan, osetio sam ponovni nalet inspiracije, i rešio sam da završim sliku koju sam započeo veče pre. Nisam spavao više od 24 sata, ali trenutno mi se ni ne spava.
Ponovo izađem na balkon, duboko udahnem i ostanem par minuta da gledam Pariz kako se budi. Ljude, kako žure, stopiraju taksi, ili oni koji se tek vraćaju iz izlaska pa se malo teturaju, zvuk kola, zvuk motora. Volim jutra, iako su uvek užurbana, nekako me smiruju.
Otvorim blok, uzmem olovku i kada je priblizim papiru, vidim da sam uzeo njenu, ali neću nju da koristim, zato je stavim za uho, kako je moj deda nekad stavljao cigaru, uzmem drugu i nastavim da crtam.
Njenu cupavu punđu, njen položaj, i na kraju njeno golo rame, na kojem se jasno vide obrisi njene tetovaže.
Kada sam završio več je bilo skoro deset sati, i znao sam da sam rekao Davidu da se vidiimo u nedelju, ali možda bih mogao nedelju ipak da posvetim noj, tako da sam mu poslao kratku poruku, da se ipak vidimo večeras i otišao pod tuš i u krevet.
Probudio sam se oko pet popodne, spavao sam skoro sedam sati, i to je dobro, prvo što sam uradio, pogledao sam u telefon i poželeo da pošaljem Rebeki poruku. Ali nemam njen broj. Znam da ga Žan sigurno ima, ali neću ga zvati sada sigurno i pitati, dakle, dok mi ga sama ne da, ništa.
Dok sam se spremao da se vidim sa Davidom, na pamet mi padne jedna, pa dobra ideja. Pošto se nalazim sa njim oko devet, prvo ću da odem do muzeja, čisto da proverim da li je i večeras tamo.
U pet minuta do devet, parkiram se ispred muzeja, gde zatičem čuvara, koji mi potvrdi da je Rebeka unutra. Krenem i ja, ali se zaustavim. Idemo sporo, korak po korak. Što znači, osvajanje sitnicama, a kako je već bilo kasno, i ništa osim kafića nije radilo, odlučim da joj ipak malo kasnije donesem kafu.
U kafiću me je čekao napeti David, ali napet u pozitivnom smislu. Nismo se čestito ni pozdravili, a on me je već počeo zasipati pitanjima
„Dakle don Žuane, da čujem? Ko ti drma kavez?", ovo je bilo propraćeno blesavim osmehom i plesom njegovih obrva, što je bilo jako smešno, da sam prvo morao dobro da se ismejem, pa tek onda odgovorim.
„Dakle, ona."
„Molim? Ona? Kao ona od pre dve godine? Ta ona?"
„Ta druže, ta"
„Ohoo, dakle ponovilo se od pre dve godine.."
„Nije",prekinem ga, „zašto to misliš?"
„Druže, imaš onaj izraz zadovoljstva kao posle seksa, pa sam zato pomislio.", kaže i zatim slegnu ramenima, što znači da mu nisam jasan.
