Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Maj 2018
Onaj šok kada sam je video, brzo je prerastao u bolnu erekciju mog druškana, koju sam, nadam se, dobro skrivao. Nisam želeo da je protumači na pogrešan način.
Istina je, da koliko mi se sviđala kao vatrena crvenokosa, sada kao smeđokosa mi se sviđa mnogo, mnogooo, više. I nekako kao da je njen karakter tek sada došao do izražaja, a ona vatra što je bila u njenoj kosi, sada sija u njenim očima.
Rekao bih da je besna, što je dobro, znači nije ravnodušna. Zbog ove misli, sam se nasmejao, a ona je, videvši to, zvučno frknula kroz nos i moj osmeh je samim tim bio još širi, jer smo se sada prepirali, da ne kažem svađali.
„To što smo ti i ja, ponovo na istom mestu i na istom projektu, ništa ne menja.
Ja sam Rebeka Evans, privremeni dizajmer, ti si Vuk Marjanović, arhitekta na ovom projektu i naš odnos biće strogo poslovne prirode.", kaže mi previše brzo, kao da želi i sebe i mene da uveri u to.
Poslovne prirode kažeš? Dobro Beka, mogu i ja tako da se igram.
„Naravno gospođice Evans, stroga profesionalnost.", kažem joj sa malenim osmehom i namerno naglasim ovo gospođice, kako bih video njenu reakciju. Pravi se da je ne dotiče, ali vidim joj u očima, ono što govorom tela skriva.
„Ništa drugo neću tolerisati. Uvidećete gospodine Marjanoviću, da su se neke stvari znatno promenile kod mene. Jedna od njih je ta što moj posao i privatni život više nikada neće biti povezani.", kaže mi sigurno, što u meni probudi onu posesivnost i odlučnost, da joj pokažem da nije imuna na mene.
Zato je fiksiram pogledom, rukama se naslonim na sto ispred sebe, a glas snizim za jednu oktavu niže, i ako ne ostane imuna na taj zvuk, to mi je još jedan znak.
„Radujem se novom izazovu, ali ovoga puta, ja biram kraj, Rebeka Evans.", rekao sam joj čvrsto, sigurno, i gledao je kako joj se koža na vidljivim mestima blago ježi. To je to! Dobro je! Besno je frknula kroz nos i rekla.
„To ćemo još da vidimo Vuče Marjanoviću. Ovaj razgovor je završen."
I samo tako, okrenu mi leđa. Njena kosa se od brzine njenog okreta, razletela oko nje, a onda je nakon tog brzog okreta, nastavila elegantno i polako da hoda. Nogu pred nogu i da njiše kukovima. Kao da je ceo svet njen. Boga mi, moj ceo svet i jeste ona, ali samo polako.
„Varaš se mišu. Tek počinjemo, tek.", rekao sam joj sam joj sekund pre nego što je stigla do vrata.
Gledam je kako izlazi iz kancelarije, i tek tada sam se zavalio u fotelju i spustio ruku na izdajničku erekciju. I ti si se setio, kad ćeš se probuditi.
Nakon što sam uspeo da smirim svog druškana, konačno sam izašao iz kancelarije. Tražio sam je pogledom, ali je nisam našao. Nema veze mišu, sada mi ne možeš pobeći. Što je i tačno, ako ništa u vrtiću se moramo viđati.
