Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
ona-se-budi Danas nam je divan dan, divan daaaaan!Jelooo, surprise!! Srećan rođendan! Ljubimo te Mica i ja!❤️❤️❤️ Uživajte!❤️Ikica93
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kada konačno pokušam da stavim tačku na sve, on se pojavi! Pitam se da li sam ja baksuz, loše sreće ili nešto treće? Pokušala sam da budem pribrana, da na njegove očigledne provokacije odgovorim mirno i staloženo, ali videlo se po njemu da zna, da u meni kulja vulkan emocija. Koliko je pametno da opet budemo na istom mestu?On je slobodan, to sam zaključila iz njegovog stava kada me ugledao i njegovih reči, ja sam slobodna, a šta me sprečava? Njegova tvrdoglavost i njegov glupavi ponos!
Klimavih nogu se odvučem što dalje od njega, i sakrijem se u žensko kupatilo. Svesna sam da ne mogu biti tu zatvorena čitavu večnost, ali mi je ipak potrebno nekoliko minuta da dođem sebi. Imam posla, nisam neodgovorna i prihvaila sam da pomognem Kosti, stoga, moram da se priberem i ponašam kao profesionalac.
Umijem se hladnom vodom, pritom razmrljam maskaru i ono malo pudera što sam stavila, uspešno skinem sa sebe. Divno. Torba mi je ostala u kancelariji koju mi je Kosta dodelio dok sam ovde, pa pokušavam sa nakvašenim ubrsom da uklonim tragove maskare ispod očiju. Kada sam konačno uspela, vidim da mi je predo ispod očiju crven od trljanja, pa se iznerviram. Rešim konačno da napustim kupatilo i dođem do svoje torbe, pa tamo u kancelariji popravim šminku. Prvo se vrlo polako izvirim, da ga slučajno ne sretnem u hodniku, pa tek onda pobegnem levo ka kancelariji.Izvučem ogledalo, izvučem puder i samo malo nanesem da prikrijem crvenilo. Pokušavam nakon toga da se koncentrišem na odabir slika za vrtić, ali sve što vidim ispred sebe je on.
Njegove oči, njegove ruke, njegove usne. Kako bi samo bilo lepo da se ponovo na trenutak naše usne spoje, na jedan maleni malecki trenutak.
Ne seri Rebeka!Popuštaš pre vremena!
Da me neko vidi sad, mislio bi da mi fali daska! Ali niko ne zna da mi fali on i sve me živo svrbi da odem tamo i skočim na njega! A time ću mu samo olakšati. Moje ludilo, prekine moj telefon.
Aleksandra.
„Hej Aleks."
„Kafa posle posla?"
„Hm, nisam neko društvo danas Aleks."
„Ne prihvatam ne kao odgovor, a uostalom, treba ti i prevoz do hotela."
„Došla sam taksijem i vratiću se taksijem."
„Idemo na kafu i ja te vraćam kući. Kasnije će nam se i Kosta pridružiti, a do tad možeš da mi kažeš šta te muči."
„Ne muči me ništa.."
„Aha, kao što mene nije ništa mučilo sa Kostom.Vidimo se kasnije Reb."
