Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Pamtila sam užitak one noći sa njim duge, preduge dve godine. Nisam bila ni sa jednim od tada, niti bih čini mi se mogla da budem i da me je privukao neko. Kao da sam se na neki način čuvala za njega, što je ironično, jer odavno nisam nevina. Nisam htela da mi dodiruju telo, da delim poljupce i uzdahe sa bilo kim, svršavala sam dve godine sa njim u mislima i svojom rukom u gaćicama.
Čekanje, odsustvo kože uz kožu, spajanja tela se konačno ponovo desilo. Ponovo sa njim i samo sa njim, jer jedino on ume da probudi u meni ženu, jedino on ume da me navede da uživam u svakom delu svog i njegovog tela, da se ne stidim užitka, stenjanja i razornih vrhunaca. Samo on.
Njemu je bio rodjendan, a ja sam se osećala kao da je moj stigao pre vremena, kao da sam ja ta koja je dobila poklon. Ne, ja sam ustvari ubola glavni dobitak na lutriji i to samo kakav.
I dalje ne verujem da je ovo prelepo muško biće moje, da me dodiruje tako da se svaki pedalj moje kože naježi, svaka dlačica podigne i prijatna jeza se spušta polako niz moju kičmu i pronalazi direktan put sa mojim medjunožjem.
Ne znam ni sama kako sam do sada izdržala da me dodiruje i ljubi, da spavam pored njega, a ne idemo do kraja. Ne znam ni zašto sam se plašila toliko kada iz svakog njegovog pokreta izbija nežnost i ljubav, kada i sećanje na pre dve godine kada je bio pijan dokazuje da čak i u onakvom stanju, on me nije povredio.
Opet mi je dokazao koliko je nežan i pažljiv kada sam ja u pitanju, opet je prevazišao sve što sam ikada zamišljala. Za razliku od noći u hotelu, sada nije bio samo seks. Vodili smo ljubav, spajajući tela, spojili smo i duše. Voli me, to znam i ja volim njega, samo što mi je i dalje teško da prevalim te dve reči preko usana. Dovoljno je što ga zovem ljubavi, a čak i to što je naša ljubav toliko „opipljiva" , još uvek imam jednu dozu rezerve prema svemu.
Dajem mu celu sebe, celo srce, ali um je i dalje samo moj. Neiskusna i nevina, ja sam onda volela i srcem i umom, nisam gledala stvari i dešavanja realno, već iz perspektive osobe koja voli do same srži. To me je dosta koštalo, život se odvijao svuda oko mene, a ja sam stajala u mestu zarobljena lažnom ljubavlju, bolesnom ljubavlju koja me je lomila na tako mnogo načina. Koliko god se ja sastavljala uz Vuka, uz njegove dodire i poglede, zagrljaje i poljupce, uvek ću biti oštećena.
Kada polupaš ogledalo i nakon toga pokušaš da ga sastaviš i zalepiš, nikada više odraz u ogledalu neće biti kristalno jasan i lep. Davaće iskrivljenu sliku osobe koja je nekada poput ogledala bila potpuna.
Nakon cele noći uzdaha, topline i sreće, ujutru sam mu dala njegov pravi rodjendanski poklon. Videla sam da je razgovarao sa njegovim roditeljima i nisam htela da ga prekidam, pa sam samo stajala sa strane i posmtrala. Njegov smeh, njegova ljubav prema roditeljima i poštovanje koje im je odavao sa svakom rečenicom je nešto čime njegovi roditelji treba da se ponose. Odgajali su mladića koji ceni njihov trud kroz godine dok su ga odgajali i to im sa svakom svojom rečenicom spominje.
