#3 Samo se prepusti 🔚

Više nema nas

Da li ste spremne za jedan turbulentan period? 💋💋💋 Ikica93

Da li sam spremna da mu kažem sve ?
Jesam.
Bitnije pitanje je, da li je on spreman da čuje svaki detalj mog bednog života pre njega?
Čini mi se da se čitav moj život deli na pre njega i trenutke koje sam provela sa njim. Jer on je sve.
Trebalo mi je vremena i hrabrosti da shvatim i pre svega priznam samoj sebi da je on osoba zbog koje želim da živim. Ne prividno kao do sada. Stvarno da živim.
Uz njega sam ponovo i devojčica i devojčurak i žena. U njemu sam pronašla prijatelja i ljubavnika, osobu mojih snova.
Žao mi je što nisam mogla pre da mu ispričam sve, žao mi je jer sam otišla, još više mi je žao što nisam mogla sama, bez pomoći Samante da verujem njemu.
Ali sve će se to promeniti, idem na sve ili ništa sada.
Poslušaću svoje srce ponovo. Ovaj put je to srce zrele osobe, nije više naivno, ovaj put ono zna da bira kako treba. Da on, nije greška.
Otvoriću se pred njim onako kako sam trebalo davno da učinim. On je meni tako puno dao, a ja njemu skoro ništa, a to nije zaslužio.

Samanta me je bodrila da činim pravu stvar što želim da mu ispričam svoju priču. Roditeljima sam rekla da ipak idem na otvaranje i isto tako obavestila i dekana fakulteta da ću prisustvovati otvaranju.
Imala sam osećaj da sam se preporodila, da sam kao nova. Nisam osećala više strah, nisam se  ni sramila toga što mi se desilo.
Ja sam samo žena koja je imala lošu sreću u životu. Na moju sreću, nisam postala samo brojka statistike ove države.
Jer to žene koje žive u nasilnim brakovima i umiru od ruke supružnika, na kraju i postanu.
Samo jedan broj koji se sa vremena na vreme spomene kada pričaju o porodičnom nasilju.
Trebalo mi je prokleto dugo vremena da dodjem sebi. Trebalo mi je sedam godina, otkako me je prvi put udario, zatim dva puta pretukao i na kraju nestao sa ovog sveta, da se trgnem.
Neću zaboraviti nikad, ali sam tek sada shvatila da nisam ja kriva.
Nisam kriva za šamare, nisam kriva za pesnice, nisam kriva za krv i lomljenje kostiju.
Kriva sam samo jer sam volela.
Volela pogrešnog.
Ja nisam brojka.
Ja sam hrabra i pametna žena koja ponovo voli i ovaj put će da se bori za tu ljubav.

Pošto sam rešila čvrsto da okrećem novi list, to onda znači bez laži i pretvaranja pred bilo kim. Par dana pred moj odlazak, skuvala sam mami i meni kafu i sela da joj ispričam zašto sam se stvarno vratila iz Pariza.
Sedele smo u kuhinji i počela sam polako sa pričom.
"Mama, znaš da dok sam bila u Parizu da sam se vidjala sa jednim dečkom."
"Znam, ali si slabo pričala o njemu."
"Jesam i kajem se zbog toga. On je divna osoba, a tako malo bilo ko zna o njemu. Pravi razlog što smo raskinuli nije daljina. Razlog sam ja."
"Zašto? Nešto ti je uradio?"
Videla sam naznake panike u njenim očima. Stegla sam je za ruku i odmahnula glavom.
"Nije mama. Bio je uvek tu za mene, razumeo me je u svemu, nikada me nije pritiskao. Upoznala sam njegove roditelje, prijatelje, uz njega sam disala punim plućima. Znala sam sve o njemu, dok on o meni, skoro ništa. Nisam mogla da mu se otvorim, plašila sam se da mu kažem šta mi se desilo. Ne plašila, bilo me je sramota svega. Iz tog razloga sam ga ostavila. Videla sam koliko smo se vezali jedno za drugo, koliko se trudi da mi ugodi, uvek sam mu bila na prvom mestu, a ja njemu ni delić pakla koji sam prošla nisam rekla."
"Rebeka, ono što se desilo, znaš da nisi kriva? Ne možeš dete moje živeti u prošlosti. Mlada si, imaš toliko toga ispred sebe. "
"Znam mama da nisam kriva. Trebalo mi je da se rastanem sa njim da bih shvatila da sam samo naletela da čudovište, da nisu svi kao Brendon i da ne želim da zbog jednog nasilnika izgubim osobu koju volim."
"Voliš?"
"Jako, jako ga volim. Zato se vraćam za Pariz. On me čeka, sve ove mesece me čeka. Dosta je čekao, dosta se on trudio, sada je red na mene. Ispričaću mu sve, svaki detalj. Hoću da konačno olakšam svoju dušu, da konačno nadjem mir. Tek sad sam stvarno jaka, tek sad se ne bojim. Pamtiću loše, ali neću više dozvoliti da mi prošlost upravlja budućnošću. "