Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Maj 2018
Da li treba da kažem da mi je ova noć bila najlepša u poslednje skoro dve godine? Tačno toliko nisam lepo spavao. Nizali su se događaji, koji su remetili moj život, postojanje, san. Sada, sada se čini, kao da se sve lagano vraća na svoje mesto. Hvala Bogu na tome!
Jutro je bilo divno, ali kada sam shvatio da bi se moglo pretvoriti u jedno od onih ozbiljnih, sa teškim razgovorom, okrenuo sam na šalu. Znam, moramo da obavimo razgovor, znam odlaganje nas je dovelo ovde gde smo sada. Ali želim samo malo sreće, to mi je potrebno, sreća, ne nova patnja i nove rane.
Želeo sam da je odvezem na aerodrom, samo zato što sam želeo da pišemo nova sećanja preko starih, jer sam znao da će se ona ovoga puta vratiti, da me ne ostavljam. Barem se nadam da ne.
Ali ona nije želela, ispoštovao sam njenu želju. Vikend bez nje je bio kao vikend bez Sunca. Osećao sam je svuda oko sebe, a nisam je video, želeo sam da joj čujem glas, ali nisam imao broj.
Od Koste nisam tražio, jer svakako nas je čekao razgovor koji je Beka prekinula onim divnim poljupcem. I sada pri samu pomisao na taj poljubac, druškan mi se počne buditi.
Što se tiče Davida, poštovao je moju želju da ne pita, jer nisam želeo previše da forsiram, niti da uključujem ljude. Samo spontano i korak po korak.
„Nije problem brate, samo kada si ti meni konačno srećan!", rekao mi je i znam da to i misli.
Nakon tog mini razgovora o Rebeki i našem odnosu, posvetili smo se traženju nameštaja za Davidov i Kaćin stan. Njih dve će doći u junu, kada tačno još uvek ne znaju, Juca sprema poslednji ispit i diplomski, dok Kaća radi i skuplja papire, kako bi David mogao da preda i njoj za papire. Trebao bih da nazovem Dejmona, da pitam da li je našao šta za Jucu, ali da prvo završimo sa Davidovim stanom.
Kao i za moj stan, nameštaj smo brzo kupili i biće dostavljen u sredu, tačno na vreme da se David preseli i da mogu, kao nekad, da imam ona prelepa jutra sa Rebekom. Ovaj stan će biti uređen bez Aleksandrine pomoći, jer ipak David ima verenicu, pa ona nije previše insistirala.
U ponedeljak sam se probudio veseo i oran, ali mi je raspoloženje brzo potonula, jer sam se setio da ona stiže tek večeras, što je značilo da je danas neću videti. Zato sam se zatrpao papirima i mogućim projektima, kako bi vreme što brže prošlo. Kosta je u par navrata provirio u moju kancelariju, samo se znalački nasmejao, namignuo mi, okrenuo se i otišao. Klasična budala, ja da vam kažem.
Ostatak dana nakon posla, sam pomagao Davidu u pakovanju garderobe, i pričao sa Jucom, znao sam čim je budna ovako kasno, zbog vremenske razlike, da se jede i da je pod stresom, pa smo nas dvojica nastojali, svojim glupostima da je razveselimo i nekako smo uspevali u tome.
Utorak je poček užurbano, odmah po dolasku na posao, imali smo Kosta i ja sastanak, oko sledećeg projekta, taj sastanak je trajao skoro dva sata i izmorio me za dalje, a nisam čestito ni jeo. Samo što sam uzeo da jedem, telefon je zazvonio, zvali su iz vrtića, bilo je nekih nesuglasica, oko redosleda radova.
