Ona je oštećena, povređena, uplašena. Muška ruka joj je nanela povrede koje su ostale urezane duboko u dušu.
On je voleo nekad i mislio da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom. Tek kada upozna nju, oštećenu i ranjenu, spoznaje pravu, čistu i...
Oops! Bu görüntü içerik kurallarımıza uymuyor. Yayımlamaya devam etmek için görüntüyü kaldırmayı ya da başka bir görüntü yüklemeyi deneyin.
Avgust 2018
Izgubili smo je, izgubili smo našu mrvu. Taman kada smo pomislili da sve konačno leže na svoje mesto, da više nema tajni, nema problema, nema boli, ona nas napusti i tako nam zada najveću bol do sada.
Zašto nas je napustila? Zar nismo bili dovoljno vredni da budemo njeni roditelji? Zar nismo zaslužili malo sreće u životu? Zašto kada krenemo jedan korak napred, život nas vrati tri koraka unazad, zašto?
I kako sada ja njoj da kažem? Kada mi je doktor rekao, ja sam mu rekao da ću joj ja reći. I sada sedim i gledam je kako bezbrižno spava.
Znam, probudiće se svakog minuta, znam da ću joj tada razbiti sve snove, kao što su i moji razbijeni. Sve znam, samo ne znam kako ćemo se od ovoga oporaviti, jer nas život šamara, samo tako. I kao po komandi, ona se budi, okreće se ka meni i vidim joj na licu da je zbunjena.
„Vuče, gde sam? Gde smo?", pita me zbunjeno i pomalo nervozno, ja zato odmah ustanem i priđem njenom krevetu, pa je uhvatim za ruku.
„Polako Beka. U bolnici smo, krvarila si sećaš se?", pitam je, dok joj lagano milujem ruku.
Ona se seti i u sekundi sputi slobodnu ruku na stomak.
„Vuče reci mi da je dobro, reci mi da je dobro!", blago vrisne i počinje da plače.
Ja je gledam i ne znam šta da joj kažem, zato biram da ćutim. Ona moje ćutanje shvata kao negativan odgovor i počinje još jače da plače.
„Ne Vuče, ne, ne , NEEE!"
„Ne!", proderem se i shvatim da sam zaspao. Tada ugledam Beku kako bezbrižno spava i setim se šta mi je doktor ranije rekao.
„Sa bebom i majkom je sve u redu. Samo.."
„Šta samo doktore?", prekinem ga nestrpljivo.
„Trudnoća joj je rizična. U njenom kartonu sam video da je bila žrtva teškog nasilja, dosta povreda je bilo u predelu abdomena, samim tim je bilo za očekivati da trudnoća bude rizična. Dakle strogo mirovanje, bez nerviranja, poseban režim ishrane, ne sme da podigne ništa teže od kašike. Da li smo se razumeli?"
„Naravno doktore, hvala Vam.", kažem sa olakšanjem, jer iako znam da će joj biti teško da stalno odmara i da ništa ne radi, naša mrva je tu, nije nas napustila.
Otesem se svih misli, pa ustanem iz fotelje u kojoj sam zaspao i priđem krevetu na kojem ona spava, pa je pomazim po glavi i utisnem poljubac u čelo. Ona se blago nasmeši i promeškolji, ali se ne budi, znam da su joj dali malo jači sedativ, kako bi joj se organizam smirio, i neka su, samo kad su oni meni dobro.
Što je duže gledam ovako usnulu i milu, nije mi jasno kako je onaj majmun od njenog bivšeg muža, mogao da spusti ruku na nju. Osećam kako bes počinje da ključa u meni, pa se ponovo udaljim od nje, sednem u stolicu i prisetim se svog razgovora sa Kostom i njom.
