Blind《Ante Rebić》

《11》

17.07.2018.

"Tine" začujem Antin glas iz dnevnog boravka. Počet ću zapisivat jutra kada me ovako probudi.

"Nisam Tina nego Kristina,hoćeš li više shvatiti?" Izderem se silazeći u prizemlje i suzdržavajući da ga ne zadavim.

"Dobro,Tina" nasmije mi se

Od danas brojim ovakva jutra jer sam počela misliti da je deja vu.

"Rebiću,ti stvarno voliš nervirat ljude?" Upitam ga dok mu pravim doručak

"Ahaa" kaže mi toliko glasno da bi ga vjerojatno i vani čula.

"Dobro,naći ću ja i tebi neki nadimak" kažem više za sebe. Nervirao me,stvarno me nervirao s tim nadimkom.

"Jesi mi napravila doručak?" Preokrenem očima te uzmem tanjur i donesem mu njegov doručak.

"Izvoli" doslovno bacim tanjur koji glasno udari od stakleni stol

"Znaš,moji te ne plaćaju da mi rušiš kuću nego da meni pomogneš" ironično mi govori dok mu se ja od muke osmjehujem iako me ne vidi.

"Molim te,samo šuti minutu. Možeš li? Nisam znala da si ovoliko naporan,ubijaš me." Zamolim ga a on se ponovno nasmije

"Ubijam te izgledom?"

Rasplakat ću se od muke,sigurna sam.

"Neću ulazit u tu temu s tobom,razumiješ?" Kažem mu a on kao da ni ne čuje

"Volio bi kada bi i ti mogla reći to za mene"

"O čemu ti?" Upitam ga jer ga ne razumijem ništa

"Ma ništa,nećeš skontat" odmahne rukom i momentalno me nanervira.

Njemu treba pomoć,ali psihička.

"Jesi ti jako udario tom glavom? Da možda nisi i pamet poremetio osim što si postao slijep?" Upitam ga te ugledam njegov mobitel na stolu i odmah mi padne jedna ideja na pamet.

"Da nisi ti luda pa su ti dali diplomu,da si završila fakultet, samo da te se otarase?" Uzvrati protupitanjem

"Tako je" kratko mu kažem jer već uveliko šupam po njegovom mobitelu. Prvo sam izgasila zvuk jer njemu monitel služi trenutno samo da se javi te tu i tamo se čuje sa reprezentativcima u grupi preko glasovnih.

Zato sam i uzela mobitel.

"Jesi ti tu?" Ante me pita dok ja tipkam na mobitelu. Znam da mi je ideja grozna jer šupam po njegovom mobitelu ali sigurno mu mame neću pitat kako ću ga nanervirat

"Jesam,ajde jedi ti" kažem mu poprilično smireno i napokon nađem grupu od reprezentacije na whatsApp-u

Ionako nisam ništa mogla pročitati jer su uglavnom bile glasovne poruke.

Ja:helou

Pjaca: Ante,otkud odjednom tipkaš?

Ja: Nije Ante

Broz: ????

Luka: Šta?

Šime: a ne,Darinka je

Krama: Ja sad ne shvaćam ništa

Ja: ok,ok ja sam Kristina. Pomažem Anti trenutno po doma i to.

Ivan 1: aa kužim,sad ćeš ti tipkat a on će ti govoriti. Dobra ideja,svakako mi je dosadilo tražiti slušalice svaki put jer ne znam šta vi debili pričate.

Ja: ma ne ne,ne može on meni toliko vjerovati. Nešto vas moram pitati

Vida: ok?!

Ja: znam da je čudno što sam uopće uzela mobitel,uglavnom ako netko zna neki njegov nadimak koji ga živcira,da mi kaže? Objasnit ću sve 😊

Luka:prvo objasni

Ja: uglavnom,čuvam Antu ako niste shvatili taj dio,i on me cijelo vrijeme nervira sa nadimcima i treba mi neki nadimak koji njega nervira da bi prestao. Jeste skužili?

Vida: shvatio sam ali ne znam nadimak nijedan

Pjaca: ni ja

Broz: bome ni ja

Ivan1:znam ja jedan,samo nemoj reć da sam ti ja rekao,može?

Ja:cilj je da ne zna da mi je netko rekao,ne brini.

Ivan1: Antić je nadimak

Šime: jel me zajebaješ ili?

Dejo: ne kontam foru

Ivan1: ma neka njegova bivša,ako je možemo tako nazvat,ga je tako zvala. Znam da ima glavobolje od toga.

Ja: okej,ne treba mi više informacija🤣. Hvala u svakom slučaju.
Samo šutite oko ovoga.

Pobrišem poruke,upalim zvukome ponovno te vratim mobitel na stol.
Hvala bogu pa ovoliko voli hranu da nije ništa mi shvatio jer je jeo.

"Možeš li mi dinijeti čašu vode?" Upita me a ja klimnem glavom i onda se sjetim da me ne vidi

"Mogu" ustanem te mu donesem vodu i sjednem opet pored njega

"Jesi ti jela?"

"Nisam" nezainteresirano kažem

"A zašto?" Upita me

"Nisam još gladna" kažem mu

"Dobro Tina" nasmije se te se okreni prema meni

Evo ga,počeo je.

"Dobro,Antić" nasmijem se kad shvatim da je već promjenio facu

"Što si rekla?" Živčano me upita

"To što si čuo" razveselim se kad shvatim da je plan upalio

"Ponovi još jednom" približi mi se skroz te mi se unese u facu

"An..." počnem govoriti ali me on prekine

"Nećeš završiti" otresito mi kaže na što se razveselim. Plan ide u sve boljem smjeru

"Hoću An.." započnem govoriti ali on me iznenadno zašuti prislanjajići svoje usne na moje te me poljubivši.

Ne znam gdje sam,ni što radim. Izgubila sam se skroz. A što je najgore uzvratila sam,i svidjelo mi se.

A/N jeste ovo očekivali??? 😂