Blind《Ante Rebić》

《42》

Kristina

"Jutro" pospano sam pozdravila Josipu ispred ulaza u naš centar

"Jutro" veselo mi je uzvratila dok sam ju ja gledala posve zbunjeno.

Zašto je ona ovako vesela rano ujutro?

"Imaš li mi nešto za reći?" Upitno sam ju pogledala

"Pa i imam,ali žurim sada. Ispričat ću ti kasnije" nasmijano mi je rekla te je požurila negdje.

Zbunjeno sam se okrenula te sam ušla unutra. Tek je 8 sati ujutro i nisam se još probudila kako spada s obzirom da sam sinoć kasno došla kući.

Ušla sam unutra te sam samo htjela sjest za pult,ali kako sam se sve više približavala shvatila sam da nešto stoji na pultu. A to je ni manje ni više nego gitara?

Znatiželjno sam došla kako bi pogledala gitaru i odmah sam uočila mašnu na njoj.

"Koji vrag?" Tiho sam sebe promrmljla dok sam gledala gitaru sa svih strana. Očito je da je gitara bila nova ali tko je kupio i ostavio ovdje?

I kome?

Spustila sam gitaru nazad na njezino mjesto te sam sjela na stolicu.

Pogled mi je cijelo vrijeme bježao prema gitari. Bila sam znatiželjna oko nje.
Neće joj ništa biti ako ju isprobam?

Ustala sam se te sam ju uzela i zatim sam uočila trzalicu zakačenu između žica na vratu gitare.

Oprezno sam ju izvukla i odmah mi je detalj na trzalici zapao za oko.

Trzalica je bila srebrena,a na njoj su bila ugravirana neka slova.

Polako sam ju približila kako bi vidjela što piše na njoj i skoro sam ostala bez kisika.

Pogled mi se zaledio na toj trzalici kada je moj mozak shvatio što piše na njoj.

Za brbljavicu♡

Oči su mi bile prikovane na tu posvetu.

Ante.

On me jedini zvao tako. On je također i znao da sviram gitaru,ali zašto bi on ovako nešto uradio?

Sjedila sam u tišini dok sam stiskala onu trzalicu u svojoj ruci.

Bila sam zbunjena oko cijele situacije s njim?

Zašto se odjednom pojavio u mom životu?
Zašto se pravi kao da ništa nije uradio,a povrijedio me?

"Zašto plačeš?" Odjednom me trznuo muški glas a ja sam podignula glavu i ugledala sam Mijata ispred sebe

"Oprosti,nisam ni shvatila da plačem" promrljala sam dok sam brisala suze "Trebaš nešto?" Upitala sam ga a on je odmahnuo glavom

"Trebao bi s tobom popričati"

(...)

Ante

"Plakala je?" Gledao sam u Mijata tupo dok mi je pričao o njegovom sustretu s Kristinom.

"Plakala je i to zbog tebe kretenčino" pogledao me ljutito
"Nije baš da će ti oprostit ako joj kupiš gitaru" promrmljao je

"Nemoj me zajebavat" preokrenuo sam očima "Baš sam mislio da hoće" znao sam da je drugačija i znao sam da ju neću lako vratiti ali moram.

"Pa? Jesi još nešto smislio?" Znatiželjno me upitao

"Nisam" kratko sam mu odgovorio. Nije mi padalo na pamet što da uradim jer ona neće htjet razgovarat sa mnom