Blind《Ante Rebić》

《24》

Kristina

Sjedila sam u sobi i čekala sam da one budale izađu vani jer nisam stigla čak ni pojesti ništa zbog njih.

Začula sam neku galamu kroz malo otvoreni prozor od sobe te sam vidjela njih vani kako sjede za velikim vrtnim stolom i očito se oko nečega raspravljaju.

Ako su oni vani,to znači da je kuhinja prazna i da napokon mogu otić jest.

Navukla sam papuče na noge te sam brzo sišla u prizemlje.

"Vaooo" uzviknula sam odjednom kada sam se zapucala u Mijatova leđa. Izgleda da je i on krenuo u kuhinju ali u svakom slučaju je sporije hodao.

On se okrenuo prema meni te me malo čudno pogledao. Ok?

"Oprosti" promrmljala sam te sam se provukla između njega i vrata od kuhinje

"Nema veze" rekao je te ušao za mnom "Gdje stoje čaše?" Upitao me a ja sam mu pokazala na ormarić u kojem su se nalazile

"Hvala" kratko je odgovorio i nasmijao mi se. Ok,on se činio poprilično pristojan za razliku od susreta prije neka dva sata.

"Ništa" rekla sam dok sam otvarala hladnjak tražeći nešto jestivo ali već nam se ispraznio iako sam ja išla prekjučer kupiti namjernice.

"Divno,ni ovdje nema ništa" promrmljala sam sebi u bradu kada sam otvorila ormarić u kojem su se nalazili većinom slatkiši. Zar ih je već pojeo?

"To je sve Filip pokupio maloprije" začula sam glas Mijata. Mislila sam da je već izašao. Okrenula sam se prema njemu

"Ne znaš koliko taj može slatka pojest"

"Zar može više od Ante?" Iznenađeno ga pogledam. Iako sam ja jela puno slatkiša ali koliko on jede to nije normalno.

"Još pitaš. Čak su se i natjecali koji će više pojest, i to prije treniga,pa su se na kraju ispovraćali na trenigu"

"Stvarno?" Upitam ga s nevjericom. Nisam znala da su toliko neozbiljni i kada im je karijera u pitanju.

"Stvarno" kratko je rekao i zašutio. A ja sam sebi na kruh namazala abc sir o kojem sam bila blago rečeno ovisna a i to je bilo jedino što je ostalo u hladnjaku jer ga Ante mrzi.

"Kristina,mogu te nešto pitati? Nadam se da ti neće bit neugodno." Mijat me direktno upitao i ja sam klimnula glavom u znak odobravanja.

Prišao je bliže k meni. Ok,ovo je čudno.

"Znaš li ti kakav je Ante po pitanju djevojaka?" Upita me a meni onaj komadić kruha što sam upravo progutala zastane u grlu.

"M-molim?" Napokon sam došla do zraka te sam pogledala prema njemu. Jebote pa to je izgleda opća činjenica da Ante voli samo plastične plavuše. Što je meni,pa oni su prijatelji,sigurno da zna. Viđaju se svaki dan.

"Izgledaš mi kao dobra djevojka" pogledao je prema meni dok sam ja u njega zbunjeno zurila

"Znam da ima nešto između tebe i njega i ne bi se trebao petljat u to. Možda ću sad zvučat grub,ali zna li Ante uopće kako ti izgledaš?" Oči su mi se naglo raširile,vjerojatno od šoka zbog njegovog pitanja.

"N-ne zna" promucam tiho. Sad sam gotova,on će mu sve reći i Ante više nikad neće progovorit sa mnom.

"Pretpostavljao sam" promrmlja,kao da sam sebi govori.

"Hoćeš li mu reći?" Nesigurno ga upitam a on se nasmije. Ok,sad mi se još i smije u facu,a mislila sam da je pristojan.

"Neću mu reći,jesmo najbolji prijatelji ali isto tako sam svjestan koliki je kreten" tiho je pričao očigledno kako nas ne bi nitko čuo a pogotovo ne Ante.

"Nije on kreten,samo je.."krenem ga braniti a onda zašutim. Zašto ga ja imam potrebu sada braniti?

"Eto vidiš,sama si svjesna da je kreten. Zaljubio se u tebe zbog tvoje osobnosti a on uporno tvrdi da je izgled najvažniji. Kreten je" prekriži ruke dok priča. Izgleda da je i njega nervirala činjenica da mu je najbolji prijatelj kreten.

"Kao što sam rekao,najbolji mi je prijatelj,i sigurno mu ne bi lagao u vezi ovoga da ne mislim da će mu to promjeniti neke stvari u životu. On se stvarno zaljubio u tebe i kada bi sad saznao da nisi kao jedna od njegovih bivših,ostavio bi te sto posto.Ne zato što bi prestao bit zaljubljen nego zato što je tvrdoglav. Isto tako znam da se nikad do sad nije zaljubio,nikad djevojku nije gledao kao nekoga s kim može razgovarat o svemu. Uvijek mu je bilo samo da se zabave par dana i onda je odjebe. S tobom je drugačija stvar,i zato te molim,radi njega i radi sebe,nemoj mu ništa govoriti još. On je tvrdoglav,i samo radi toga bi te ostavio." Mirno je govorio ni u jednom trenutku ne podižući ton.

"Misliš da me poslije neće ostavit kada mu kažem?" Upitam ga

"Neće,jer će tada valjda shvatit da nisi samo predmet. A ako ne shvati,ja ću pričat s njim" odlučno mi govori.

"Smijem li te zagrlit?" Nesigurno ga upitam. Stvarno sam mu zahvalna na svemu ovome što mi je rekao.

"Naravno da možeš" nasmijao se te sam ga ja zagrlila.

"Drago mi je da sam te upoznao. I naravno,da te Ante upoznao" rekao je kada smo se odmaknuli jedno od drugoga

"I meni je drago što sam tebe upoznala. Stvarno si dobar prijatelj." Pomislim automatski na Antu. Blago njemu kad ima ovakvog prijatelja.

"I ti si dobra djevojka za njega" namigne mi a meni obrazi počnu goriti. Nisam još ni sama probavila činjenicu da nešto postoji između Ante Rebića i mene. A pogotovo nisam mogla to čuti od nekoga drugoga.

"Hvala" nesigurno kažem jer mi se skoro oduzeo dar govora.

"Ništa,vidimo se kasnije" mahne mi i uzme one čaše koje su mu trebale te izađe.

(...)

Ante

"Molim?" Viknem na Filipa. Ne mogu vjerovat. Ne mogu vjerovat da se meni ovo događa.

"Jesi siguran u to što govoriš?" Luka upita Filipa a ja i dalje ne mogu u glavi sebi složiti sliku onoga što sam čuo.

"Jesam,nisam toliko glup" Filip je rekao glasno

"O tome bi se dalo raspravljat" Luka je promrmljao a ja sam polako bijesnio. Mogao sam očekivati ovo od Kristine,ne poznajem je dovoljno ali od Mijata koji mi je najbolji prijatelj,nikada.

"Gdje je Mijat sada?" Upitam ih

"Nemam pojma,izgleda da je još s njom. Očito prave neki plan kako da te preveslaju" Filip je rekao.

Ne ovo nije istina. Ne mogu vjerovat. Kako sam se zaljubio u nju?

A/N nadam se da vam se sviđa nastavak 😁

Uglavnom,htjela sam vas upitati nešto. Događa li se vama koji pišete neke priče da vam nastavak sam ode u unpublish. Meni se to dogodilo sa prošlim i pretprošlim i ne kontam u čemu je stvar. Nadam se da se niste zbunili ako vam je po dva puta isti nastavak dolazio kao tek objavljen.

I ovaj nastavak je trebao biti jučer ali rukometni el clasico me omeo u tome.

Ja još ne vjerujem da sm opobjedili i europske i svjestke prvake a nismo prošli dalje 😶

Radi jednog lošeg dana i dva glupa sudca.

Ali dobro,život ide dalje samo da mi Dule živ i zdrav ostane do iduće godine.

Ok sad stvarno dosađujem s ovim rukometom ali šta ću ja lad sam ovisna o tom sportu 😆

Ostavite vote ako vam se sviđa a ako vam se (ne)sviđa ostavite komentar.

Voli vas Ana❤ (i smara vas usput)