Blind《Ante Rebić》

《14》

23.07.2018.

Legla sam u krevet i pokušavala zaspat. Već je prošla ponoć a ja sam se još uvijek okretala po krevetu. San mi nije dolazio na oči.

Ustala sam se iz kreveta jer definitivno neću zaspati te sam olučila sići u prizemlje. Polako sam hodala da slučajno ne probudim Antu a zatim sam začula šuškanje iz kuhinje.

Uspaničila sam se te sam uzela neku čašu što je ostala u blagovaonici na stolu i krenula prema kuhinji.

Isključila sam pomisao da bi mogao bit Ante jer je ugašeno svijetlo.

Polako sam ušla i baš u trenutku kad sam htjela upaliti svijetlo začula sam glas:

"Tina?" Na što sam ja glasno vrisnula i ona čaša,što sam ju nosila u ruci, je pala i razbila se a uz sve to sam dobila i pogled na Antu koji je umirao od smijeha

"Jebemti Ante,koji ti je Bog?" Izderala sam se na njega dok sam još pokušavala smiriti disanje. Nisam se u životu ovako prepala. A tek sam sad shvatila zašto je svijetlo ugašeno.

Kristina glupačo,što će njemu svijetlo?

"A kako si vrisnula" Ante je jedva govorio od smijeha dok sam ja kupila one veće komade stakla od čaše. Sreća pa nije na mene pala.

"Samo se ti smij debilu jedan,mogla sam doživjet srčani sad" mrmljala sam a on se još uvijek smijao.
"Uostalom,otkud tebe sada?" Pogledam na sat "2 ujutro je"

"Eto tako,ne da mi se spavati. A ni ne znam koliko je sati više" kaže mi dok sjedi za šankom, naslonjen glavom na lakat.
"A otkud tebe?"

"Nije mi se spavalo pa sam pošla tražit nešto slatko" slegnula sam ramenima te uzela preostale komade stakla i ubacila ih u koš za smeće.
"Oćeš ti nešto?" Upitam ga dok u ladici tražim svoj omiljeni keks,oreo.

"Oreo" odgovori mi kratko na što ja otvorim ponovno ladicu da izvučem još jednu kesicu ali shvatim da se u mene nalazi zadnja

"Nažalost,nije tvoj sretan dan. Uzela sam posljednju kesicu" zarugam mu se dok me on strijelja pogledom. Imam osjećaj ovako kad gleda da me zapravo vidi.

"Nisi poštena" mrzovoljno kaže dok ja vadim mlijeko iz hladnjaka

"Dobro,evo,ima ih 10 u kesici. Pet meni pet tebi?" Iako bi više voljela da sam prešutjela,ostalo bi mi svih 10

"Više bi volio deset nego pet ali eto" promrmlja doslovno sebi u ruku

"A ja kao ne bi" preokrenem očima te sjednem pored njega i stavljam čašu mlijeka jednu ispred njega a drugu ispred sebe.

"Jesi otvorila više?" Nestrpljivo me upita

"Možeš li se strpiti sekundu?" Govorim dok otvaram ovu glupu kesicu. Uvijek su me živcirale ove kesice." Evo otvorila sam" kažem mu te uzmem keks i stavim mu u ruku.

"Hvala" tiho kaže na što se ja nasmijem

"Izgleda da ti znaš reći hvala samo kad je nešto slatko u pitanju" kažem mu na što se on zbuni

"O čemu ti" kaže mi dok odvaja keks i doslovno struga zubima onu bijelu kremu sa biskvita.

"Nemoj me zezat da to radiš? Isti si moja sestra. Pa nije ni čudo što te toliko voli" izbrbljam i previše toga no kasno shvatim da sam rekla previše informacija

"Jedem sasvim normalno,što fali?" Upita me

"Pa ne možeš tako jest keks,isto kao da ga ni ne jedeš" stvarno ne kontam zašto onda ne kupe odvojeno kremu i jedu i odvojeno biskvit

"A daj,ti sigurno jedeš sve skupa? Ja tek to ne shvaćam" kaže mi te uzme drugi keks i nastavi sa svojom metodom jedenja orea.

"Što je čudno u tome da normalno jedem keks kao i sav normalan svijet? Da sam znala da tako jedeš ne bi ti ni predložila da podijelimo. Žali bože pola kese koju ćeš ti pojesti" kažem dok odmah zgrabljam svoja preostala 4 keksa i stavljam ih ispred sebe.

"Pusti mi sad kekse,rekla si da me voli tvoja sestra ili sam pogrešno čuo?" Nasmije se onim prekrasnim osmijehom. Ovo nije pošteno,ima predivne zube da bi se mogao ovako keziti kad god hoće.

"Ante,ima 15 godina. Što očekuješ?" Doslovno svako druga ako ne i svaka tinejdžerka je trenutno ludila za njim. I svako peta je imala fan page. Nadam se da u tu skupinu ne spada moja sestra i da se neću morati sramotiti zbog nje.

"Je li ti sigurno ona sestra? Jer kako to da me ona voli a ti me ne voliš?" Upita me na što meni dođe da nestanem sad i da se pravim da nismo započeli ovaj razgovor.

"Sugurno mi je sestra. I sigurno te ne zna dobro da bi te mogla ozbiljno voljeti."kažem mu sasvim zadovoljna svojim odgovorom. Nije me uspio zbuniti svojim glupavim pitanjima.

"A ti?" Zagrcnem se mlijekom.

Imam jednu bilješku sama za sebe. Ne jesti i ne piti kada pričam sa Antom jer se svaki put umalo udušim s nečim

"Što ja?" Govorim gotovo punih usta od keksa

"Znaš li me ti dobro da me toliko mrziš?"

"Tko je rekao da te uopće mrzim?" kažem mu,skroz iskreno. Bez ikakvih zezancija i provociranja

"Znači,ne mrziš me?" Rijetkost od Ante da je ozbiljan kad sam rekla nešto na što bi on mogao početi sa provokacijama

"Nisam,samo ti kažem da si kreten."

"Što bi trebala reći o osobi kojoj je najvažniji vanjski izgled?" Upitam ga na što se on malo zasmije

"Obično oni koji kažu da im nije bitan vanjski izgled su zapravo ružni" tako jednostavno kaže.

"Znaš da mi se uopće ne sviđa tvoje mišljenje?" Tiho ga upitam

Sama sebe bi sad ošamarila,iskreno bi.
Zašto sam dozvolila sama sebi da mi se svidi ovakva budala?

"Nije to moje mišljenje,to je činjenica" toliko je siguran u to što tvrdi

Ne vjerujem da ovo čujem iz njegovih usta.

"Ako ti tako kažeš" pokušam ne zvučati razočarano. Sad po ko zna koji put shvaćam da je bilo što između mene i njega nemoguće.

Razočarana sam u samu sebe jer sam dozvolila da počnem bilo što osjećati prema njemu.

Pokupim čaše ispred nas,koje su već bile prazne, te uzmem praznu kesicu od orea. Čaše ubacim u perilicu a kesicu od Orea bacim u smeće.

"Meni se pomalo počelo spavati pa idem ja" kažem mu dok i on već ustaje te uzima svoj štap
"Treba li ti pomoć?" upitam ga i pokušam zvučati što normalnije.

"Bilo bi mi drago" nasmije se a ja po ko zna koji put osjećam kako igle probadaju kroz moje srce.

Što je meni ovo trebalo?

Došli smo do njegove sobe te sam mu otvorila vrata i ostavila njegov štap kraj kreveta.

"Ostavljam te ovdje" nasmijem se "laku noć Ante" tiho kažem te krenem otići no on me čvršće stegne za ruku i povuče me prema sebi.

Njegova glava je udaljena od moje nekih par centimetara i ne mogu kontrolirat sama sebe. Želim se odvojiti od njega ali ne mogu.

Svojim rukama potraži moje obraze te me uhvati s obe strane obraza i tek sada stojim kao paralizirana. Zašto se ne mogu pomaknuti? Duboko uzdahnem te zatvorim oči nadajući se da ću se pribrati i odmaknuti od njega,no kada otvorim oči njegova glava je još bliže mojoj i kunem se svim da sada ne znam da je slijep,mislila bi sada da bulji u mene.

"Ne znam što me u tebi ovoliko privlači" tiho mi kaže prije nego prisloni svoje usne na moje

A/N najduži nastavak znači službeno. I meni možda jedan od najdražih iako je Ante dabome kreten al eto. ;)
Ostavite vote ako vam se sviđa i naravno komentar ako vam se (ne)sviđa.

Da napomenem ako imate neku kritiku slobodno mi recite. Drago mi je pročitati komentare,bili pozitivni ili negativni

Voli vas Ana❤