Blind《Ante Rebić》

《23》

Zagrizla sam usnicu dok sam gledala prema Anti koji je bio naslonjen na šank u kuhinji jeo čips. Koliko on jede tih nezdravih stvari a i dalje izgleda odlično?

Odmjeravala sam ga od glave do pete a on nije imao pojma da sam ja uopće u istoj prostoriji i to je bila dobra stvar.

Izgledao je smiješno dok je pokušavao staviti ruku u kesicu od čipsa pa bi ju promašio. Par psovki je sišlo sa njegovih usana.

"Ante" krenula sam prema njemu te sam ga tiho dozvala na što se on prepao

"Kako tako upadaš,jesi normalna ti?" Uhvatio se za srce a ja sam se nasmijala

"To ti je za ono od neki dan" veselo sam rekla te došla do njega. Nisam znala kako bi se trebala ponašati jer je ovo prvi put da se srećemo u kući od onog sinoć. I naravno nakon što sam ja pobjegla iz kreveta.

"Gdje si jutros nestala?" Ozbiljno me upitao

"Otišla sam se presvuć. Neću po kući hodat u pidžami." Preskočila sam mu dio da sam razgovarala s najboljom prijateljicom o njemu i o tajni koju krijem od njega.

"Ja nemam problema s tim da hodaš u pidžami" zacerekao se

"Imam ja" odvratila sam mu "neću ko debil hodati po kući još ako netko dođe"

"Jesi ti vračara moja mala Tina?" zastao je s jedenjem

"Ante prestani s tim Tina" preokrenula sam očima "kakva vračara?" Zbunjeno pogledam prema njemu

"Imamo goste danas,nadam se da si se sredila" nasmijao se

"Kakve goste?" Upitam ga. Ako je ona vještica Nicolette ja ću se bacit s balkona.

"Dolaze moji prijatelji iz bivšeg kluba. Mijat,Luka i Filip" smiri me činjenica da ne dolazi ona šuša. Najmanje što mi je trebalo je sad nju po kući špijunirat.

"Znam tu trojicu,igraju za Frankfurt jel tako?" Upitam ga a on klimne glavom

"Vau,puno ti toga znaš o nogometu" kaže mi punih usta od čipsa

"Jesam ti rekla da pratim nogomet?" Prekrižim ruke "uostalom kako neću znat za vas kad ste mi upropastili Bayernu priliku da osvoji duplu krunu" namrštim se na što se on počne smijati.

"Sigurno si plakala" glasno se nasmije te ostavi kesu od čipsa na šank iza sebe.

"Ha ha. Kako da ne. Nisam toliko udarena"

"Priznaš da si ipak malo luda?" Potraži me svojim rukama i uzme me za nadlaktice i privuče sebi

"Nisam luda" protestirala sam no neko me upravo prekinuo s lupanjem vrata

"Alo Antiša" odjednom se začuo glas sa vrata od kuhinje i ja sam se naglo odmaknula od Ante. Kako su tako brzo došli od vanjskih vrata do ovih?

Okrenula sam glavu te sam ispred sebe ugledala i Mijata i Filipa i Luku.

"Oho,nismo znali da imaš društo" Mijat se kezio dok su išli prema nama

"Čudni,ovo mi je čudno" ubacio se Filip dok se Luka samo smješkao i šutio. Izgleda da je on najnormalniji od njih.

"Di si bracko?" Filip se već pozdravljao s Antom grleći ga,a ova dvojica su čekala pa su se i oni pozdravili.

"Mijat" Mijat mi je pružio ruku a ja sam mu uzvratila uz osmijeh
"Kristina"

"Filip" zatim je došao i Filip na red

"Luka" na kraju mi je i Luka pružio ruku iako ovo nije bilo ni potrebno,svakako ih znam