Mercy | Filip Kostić |

6.

Filip Kostić

"Idemo.", promrmljao sam, već je 4 ujutro i ja stvarno ne mogu više gledati. "Dobro ajde, idemo.", Delia je preokrenula očima smijući se. "Hani, oćeš kod nas spavat?", Joj Ante, glup si ko stup. "Drugi put.", nasmiješila se, a ja sam se ustao od stola.

Uhvatio sam je za ruku, pa izašao van iz kluba, napokon. Vani je hladno, ali mi toliko godi da je to nenormalno, skuhao sam se unutra.

"Čekaj Filipe, neću pješke kući.", Ante i Delia su dotrčali do nas, a ja sam se počeo smijati. Sjeli smo u auto i ja sam ga upalio, pojačao sam grijanje na najjače i ubacio u rikverc. "Hana, gdje si za badnjak, i Božić?", Ante je upitao. "Pa, valjda kući. Tata je s Camillom, a brat ide na večeru kod cure.", slegnula je ramenima, pa zakopčala jaknu.

"Pa daj dođi kod nas na Badnjak, pa nećeš valjda biti sama! Skupa ćemo okitit bor i Delia će napraviti večeru.", ovaj stvarno nije pri sebi, pa treći put vidi curu u životu. "Hvala na pozivu, stvarno mi to puni znači.", Hana se nasmiješila, "Moraš doći! Bit će zabavno!", Delia je dobacila.

"Filipe, hoćeš kitit bor ove godine? Jao, pa imat ćemo dva Božića!", daj šuti, isusa ti. "Ne kitim bor.", promrmljao sam. "Dobro Grinch, ne moraš kitit bor.", Ante je preokrenuo očima.

"Zašto ne želiš kititi bor?", Hana je tiho upitala, "Prestao sam ga kititi još prije 5 godina.", rekao sam, tata je umro na Božić pa mi to i nije baš najdraže doba godine.

"Ma stavit ćeš bar jednu kuglicu." nasmiješila se, "Dogovorit ćemo se.", namignuo sam joj, pa ubrzao jer ću u protivnom zaspati. "Dođi na kavu ujutro!", Delia je uhvatila Hanu za rame, "Mislim ne baš ujutro, kada se probudimo.", nasmiješila se.

"Pa, ovaj, dajte mi brojeve da se čujemo.", Hana je predala Deliji svoj mobitel. Delia i Ante su upisali svoje brojeve, pa mobitel proslijedili meni. Malo sam se nećkao, ali sam nakraju upisao broj, jebiga.

"Izvoliš.", predao sam mobitel Hani i ona ga je spremila u džep, a ja sam se zaustavio ispred njene kuće. "Vidimo se sutra!", mahnula nam je dok je izlazila van iz auta.

"Cura je predobra, ma prekrasna!", Delia je pljesnula rukama, "Slažem se, želim je u našem društvu. Zabavna je skroz.", Ante se priključio. "Dobro, jesam li ja ovdje jedini normalan? Danas ste prvi put zapravo razgovarali s curom, i već je pozivate da provede Božić s nama.", odmahnuo sam glavom.

"Pa šta je tu loše? Meni se jako sviđa i baš bi mi bilo drago da provede Božić s nama.", Delia je slegnula ramenima, "Slažem se, šta te to smeta toliko?", Ante je podigao obrvu.

"Pa nije da mi smeta, nego je još nismo ni upoznali kako treba.", uzdahnuo sam, "Ma Filipe, cura je super i ja ostajem pri tome.", Ante je rekao i ja sam kimnuo, ne mogu protiv njih dvoje. Mislim, mogao bih, ali onda bih se trebao i odseliti. A stvarno su mi dragi.

Skrenuo sam u dvorište i parkirao se, izašli smo van iz auta i ušli u toplu kuću, napokon.

"Laku noć!", viknuo sam i ušetao u sobu, pa se skinuo, ja više stvarno ne mogu. "Laku noć, Fićo!", čuo sam Deliju i Antu kako viču u isti glas, pa se nasmiješio. Volim njih dvoje.

Legao sam u krevet i krenuo staviti mobitel na punjač kada mi je stigla poruka;

Unknown number

Laku noć, lijepo spavaj Fićica!

To je sigurno Hana.

Ja

I ti, papa.

Ne sjećam se zadnjeg puta kada mi je netko poslao poruku za laku noć. Ajmo reć da to smatram slatkim.

Ma, ja sam skroz poludio! Vrijeme je za spavanje.

**********

"Filip, Filip! Daj ajde Hana je stigla, dva sata popodne su.", Delia me trese za rame već peti put, a ja stvarno ne želim van iz kreveta. "Još pet minuta.", promrmljao sam i okrenuo se na drugu stranu, "Filip, ne zajebavaj, kreni!", povukla je deku s mene, a ja sam zabio glavu u jastuk.

Pa ja uopće ne trebam živjet s materom, kad imam Deliju. "Ajde!", viknula je još jednom, a ja sam napokon ustao iz kreveta. Ušao sam u kupaonicu i pogledao se u ogledalo. Bolje da nisam. Umio sam se i oprao zube, pa obavio wc.

Navukao sam trenirku i kratku majicu, pa ušetao u boravak. Hana je došla u pidžami, koja je to legenda. Sjeo sam pored nje i ukrao joj malo deke.

"Evo, imamo i pidžama party!", Delia je veselo rekla, pa stavila kave na stolić. "Ajme Filip, jesi ti dobro? Kako to izgledaš?", Ante me upitao, a ja sam ga prostrijeljio pogledom. Hana me popipala po čelu, pa izbacila donju usnicu, "Ajme, pa ti goriš!"

"Ništa od kave, dobit ćeš čaj.", Delia je odmahnula glavom, "Ma bježi od kave, ženo!", uzeo sam kavu sa stola i otpio gutljaj. "Daj mu nešto protiv prehlade.", Ante je rekao, "Sad ću ja njemu skuhati juhu, ali ima i onih šumećih gluposti za prehladu u ormariću.", Delia je otvorila ormarić i uzela neku kutijicu, pa otišla u kuhinju.

"Pa vi niste normalni, pa nemam ja pet godina.", preokrenuo sam očima, "Ma miruj tu, moraš odležati prehladu.", Ante mi je naredio, a ja sam se počeo smijati. "Vi niste normalni.", odmahnuo sam glavom.

"Evo, popij to.", Delia mi je predala čašu vode s nekim šumećim sranjem unutra, "Ni u ludilu!", "Ajde, ne drami.", Hana se nasmiješila. "Ma ne mogu ro pit.", promrmljao sam, "Ajde, ajde.", evo opet se smiješi glupača, uzdahnuo sam i popio taj otrov na eks.

"Ti danas ne ideš nigdje, strogo mirovanje do kraja tjedna.", Ante me pokrio još jednom dekom, "Koje vi probleme s glavom imate.", prošaptao sam, pa odigrao sam utakmicu s 39 temperaturom, nije ovo ništa strašno.

"Jel ti hladno?", Hana je upitala i ja sam je pogledao, "Je, hoćeš me zagrijat?", podigao sam obrvu, a ona se počela smijati. "To zvuči vrlo primamljivo, ali ja sutra imam ispit i ne smijem biti bolesna.", rekla je.

"Šta pitaš onda?", zagrizao sam usnu, a ona je odmahnula glavom smijući se. "Nepopravljiv si."

O da, slažem se.