Filip Kostić
Znate sve one mana o kojima sam Vam pričao na početku? Sada više ne mislim toliko na njih.
Hana ih je pomakla negdje sa strane, pa čak i zaboravim da ih imam. Ona gleda smo moje vrline. Ljubav moja.
Već dugo nikoga nisam nazvao tako, onako istinski. Ne mogu ja bez nje, evo stvarno.
Jesam li sretan? Ma najsretniji. Imam Hanu, Antu, Vedranu, Deliju, Luku, Mijata i moju Andju.
Andji ćemo Hana i ja pomoći koliko god možemo, jer znamo koliko joj je teško. I financijski i psihički.
Iako Luka nije škrt i sve bi dao za malog, sad ima drugi prioritet. Sofiju. Odmah mi je zlo čim je se sjetim, uf.
Za koji dan se Hana i ja vraćamo u Njemačku, a Andja u Beograd. I onda nakon par tjedana, vodim Hanu u Beograd da upozna majku, a Luka će valjda s nama. Mijat i Vedrana su već rezervirali sjedala pored nas u avionu, golupčići. Vedrana vodi i bebača, pa će sigurno biti zanimljiv let.
Jel Vam bila zanimljiva moja priča? Nadam se da je. Sigurno ste puno naučili o meni, a i o mojim prijateljima.
Ne brinite, nije ovo zadnje što ćete ćuti od mene, ipak sam ja glasnogovornik ove naše male trilogije.
Jesam li rekao trilogije? To je iznenađenje, morat ćete još malo pričekati. Ne mogu Vam sve otkriti!
Iako moja priča ovdje završava, sretan sam što čast govora mogu predati Luki.
Luka, izvoli.
**********
Nastavak priče ide kroz par minuta! Pripremite se na Luku :)
•LalaIvanov
أنت تقرأ
Mercy | Filip Kostić |
غير روائي𝒀𝒐𝒖 𝒍𝒂𝒚 𝒎𝒆 𝒅𝒐𝒘𝒏 𝒐𝒏 𝒂 𝒃𝒆𝒅 𝒐𝒇 𝒏𝒂𝒊𝒍𝒔 𝒋𝒖𝒔𝒕 𝒕𝒐 𝒑𝒊𝒆𝒓𝒄𝒆 𝒂 𝒕𝒉𝒐𝒖𝒔𝒂𝒏𝒅 𝒗𝒆𝒊𝒍𝒔 𝒉𝒂𝒏𝒅𝒔 𝒔𝒐 𝒏𝒖𝒎𝒃 𝒅𝒊𝒅𝒏'𝒕 𝒇𝒆𝒆𝒍 𝒕𝒉𝒆 𝒔𝒉𝒂𝒎𝒆 𝒍𝒐𝒏𝒆𝒍𝒚 𝒔𝒐𝒖𝒍𝒔 𝒕𝒉𝒆𝒚 𝒍𝒐𝒗𝒆 𝒕𝒉𝒆 𝒑𝒂𝒊𝒏 Zapeo sam...
