ONA PRAVA *Završena*

27 deo

"Ljubav nema godina, ona se uvek rađa." - Blez Paskal

AVA 

Prošlo je par nedelja od suđenja mog oca koji je trenutno u zatvoru i provešće tamo narednih 5 godina. Sve njegove nekretine, novac na računima sve je oduzeto. Sve što trenutno imamo je kuća na mojoj majci i novac koji je na njenim računima. Možda je ovako najbolje, nisam srećna što me svi gledaju popreko na ulici, i naravno da mi nije drago što mi je otac u zatvoru, ali za neke stvari je sam on kriv.  Na suđenju je sve izašlo na videlo, i to je razlog zašto neće ležati više od 5 godina. Možda on u početku nije bio svestan stvari koje radi, ali je on umesto da stane na put uceni, on je radio kako mu drugi kažu.

- ,,Ava, da li se pakuješ?" dobacuje moja majka iz druge sobe. Da, rešile smo.  Idemo u London. Moja majka je iz Londona i rešile smo da se preselimo kod babe i dede. Zbog oca sam izgubila sve što sam imala ovde, svi beže od mene pa i prijatelji. Jedino me Vilijam ne krivi zbog oca, doduše njega ni ne viđam pa dođe na isto. 

- ,,Da, ostalo mi je da završim još jednu stvar." dođem kod nje i odmah napravim facu malog mačeta jer mi treba nešto od nje.

- ,,Reci šta ti treba." kaže sa blagim osmehom stavljajući stvari u kofer. 

- ,,Želim da se vidim sa Vilijamom." majka odmah krene odmhaivati glavom.

- ,,Ava, valjda ste vas dvoje završili."

- ,,Majka, odlazimo. Želim da se pozdravim sa njim." kažem ozbiljno, svakako mu se trebam zahvaliti. Ne znam šta je uradio, ali je moj otac bio pušten iz stanici odmah onog dana kada sam preklinjala Vilijama da mu pomogne. 

- ,,Ava.." prekinem je ,,Želim i da mu se zahvalim zbog toga što je pomogao tati." 

- ,,U redu. Ali nemoj kasno da dođeš, znaš da nam je zakazan let ujutru." klimnula sam glavom i otišla se presvući. Poslala sam poruku Vilijamu da moramo da se vidimo, očekivala sam da će mi reći da ne može ili neće ili čak možda samo iskulirati poruke. Međutim, poslao mi je lokaciju nekog kafića i rekao je da je tamo. Vilijam i kafići? Doživeću moždani udar ako je tamo sa ženom. 

Izašla sam iz taksija i kroz veliko staklo kafića videla sam Vilijama koji sedi za stolom odmah pored istog. Sam je, bilo mi je lakše. Iako to i dalje ne znači da se nije pomirio sa ženom.

Ušla sam u kafić i odmah sela za njegov sto. Nismo se ni pozdravili, a imala sam veliku želju da ga zagrlim. Jer u njegovom zagrljaju sam se osećala kao da postojimo samo on i ja.

- ,,Naručio sam ti toplu čokoladu." nasmejem se, Bože koliko ga volim. 

- ,,Sjajno. Jesi li okitio jelku?" Vilijam potvrdno klimne glavom i doda ,,Jesam, zajedno sa Sarom. Inače, koji god da sam ukras ja stavio na jelku, ona bi ga skinula i postavila na, po njoj, bolje mesto. Ali, da zajedno smo kitili jelku." Oboje smo se počeli smejati, konobar je doneo toplu čokoladu i za Vilijama vodu.

- ,,Ti?" upitao je misleći na jelku.

- ,,Nisam. Odlazimo." nakon što sam ovo rekla ponovo smo oboje zaćutali. Gledali smo u sneg koji pada napolju. 

- ,,Ava.." pogledala sam ga.

- ,,Šta se desilo nakon što sam ja otišla?" mislila sam na njega i njegovu ženu.

- ,,Da budem iskren ili da te lažem?" prevrnula sam očima, naravno da želim da bude iskren. Nasmejao se blago i rekao ozbiljno ,,Spavali smo." 

- ,,Znači, biće da se i drugi put ženiš?" trudim se da zvučim kao da mi je svejedno, ali nije. ŽEna i nije neka lepotica. Nisam narcis, ali on zaslužuje puno bolje. Puno bolje i od mene, ne mislim samo na fizički izgled. Ta žena mu je svašta uradila. Ne zaslužuje ga.

- ,,Ava, ja sam tebi rekao da se više ženiti neću. Pogotovo ne sa Emom."

- ,,Prevod?" upitam ironično.

- ,,To znači da smo Ema i ja spavali i ništa više."

- ,,Onako bez razloga?" upitam ironično ponovo.

- ,,Može se reći." prevrnem očima.

- ,,Jesi li ti sa njom sada ili ne?" odmahnuo je glavom.

- ,,Nemojmo o tome." ustao je i došao do mene, spustio je glavu do mog lica i poljubio me u obraz ,,Srećno u Londonu, gledaj samo napred. Nađi nekog finog dečka, ne neku budalu da ne bih ja morao da intervenišem." blago sam se nasmejala zbog ovoga što je poslednje rekao i brzo obrisala suzu.

- ,,Sutra u 8 sati nam je let, do tada imaš vremena da se predomisliš. Uđem li u taj avion, za zauvek ću te obrisati. Kunem ti se." kažem ozbiljno gledajući ga u oči. 

- ,,Boleće te, ali ćeš se jednog dana probuditi i shvatiti da je to tvoja najbolja odluka. Ne misli na mene Ava, završi školovanje. Uživaj u svom životu. Ti i ja nismo jedno za drugo."